Овај догађај није само прилика за игру и дружење већ и важан корак ка повезивању деце кроз игру, језик, културу и заједничке активности и вредности, па није ни чудо што се са нестрпљењем ишчекује дан када ће се малишани окупити, разменити осмехе и створити успомене за цео живот.
Претходни сусрети оставили су снажне утиске и на децу и на васпитаче, испуњени смехом, игром и песмом, показали су колико овакви догађаји значе за заједницу.
Управо зато ове године смо сви имали заједнички циљ, остати на врхунцу задатка, надмашити претходне сусрете и још једном показати колико су дечја радост, заједништво и традиција важни за очување језика и културе.
Овај догађај није само прилика за игру и дружење већ и важан корак ка повезивању деце кроз игру, језик, културу и заједничке активности и вредности, па није ни чудо што се са нестрпљењем ишчекује дан када ће се малишани окупити, разменити осмехе и створити успомене за цео живот.
Претходни сусрети оставили су снажне утиске и на децу и на васпитаче, испуњени смехом, игром и песмом, показали су колико овакви догађаји значе за заједницу.
Управо зато ове године смо сви имали заједнички циљ, остати на врхунцу задатка, надмашити претходне сусрете и још једном показати колико су дечја радост, заједништво и традиција важни за очување језика и културе.
Ове године домаћин сусрета предшколаца било је Српско забавиште „Никола Тесла” у Будимпешти, а очекивани гости из Деске, Сегедина и Ловре.
Овај нимало лак, али изузетно леп задатак, започео је са реализацијом десетак дана пре самог сусрета малишана. Осмишљале су се игре, спортске активности и пригодан програм. Ужурбано се сецкало, лепило и исцртавало. На предлог Гордане Милисавић, која је прибавила и припремила сав материјал за рад, одлучили смо се за радионицу у којој ће деца правити лутку од варјаче у народној ношњи. Припремили смо и беџеве за екипе на којима су били опанак, ћилим, шајкача и ношња.
Дан је започео доласком гостију и послужењем како би се окрепили и одморили од пута, а након тога деца су се са осмехом упутила ка дворишту вртића где их је срдачно поздравио главни васпитач Марко Гажић. Поздрав је протекао у ведром и разиграном духу, а дружење је убрзо постало динамичније када су се укључили учитељица фолклора Анита Вуковић и Андрија Мартиновић, ученик 12. разреда Српске гимназије „Никола Тесла”, који је свирао на хармоници. Коло и весела игра под отвореним небом, додатно су разгалили атмосферу.
Уз помоћ васпитачица Зорке Зорић, Валентине Пауљевић, Мирјане Ракић, Виолете Цветковић, Виолете Станчић, Иване Шебек и Кристине Сел, као и колегиница из подружнице, деца су правила лутке од варјача које су облачили у народне ношње. Ова занимљива активност не само да је подстакла дечју креативност, већ је била и прилика да се на њима близак и разумљив начин, упознају са богатством и лепотом наше културне баштине.
Након креативне радионице, малишани су се упутили на ручак, уморни али задовољни свим активностима које су тог дана испуниле вртић. Да све протекне у најбољем реду и да деца добију укусан оброк, побринуле су се неговатељице Агнес Рац Кајтар, Славица Васиљевић и Јудит Стојко, које су и овог пута дале свој допринос да дан буде заиста посебан.
За крај, деца су уживала у веселој и шареној представи „Цица Мица кловница”, која их је насмејала и забавила. Пуни утисака, са осмесима на лицима, малишани су се упутили својим кућама, носећи са собом лепе успомене са још једног заједничког дружења и жељом да се догодине поново сретнемо.
Виолета Цветковић
