Сретење је празник Дана државности Србије који се обележава 15. фебруара у знак сећања на подизање Првог српског устанка против Турака. Слави се на четрдесети дан Божића, дан када је Исус донет у Јерусалим.
У нашој Српској школи „Никола Тесла” у Будимпешти Сретење се захваљујући труду Актива за историју на челу са професором Аленом Нађом сваке године обележава на другачији начин.
Основцима је овај пут у свечаној сали школе приређено такмичење о важним историјским догађајима који се везују за Сретење. Занимљив квиз осмислили су професори историје Ален Нађ, Алекса Милић и Милица Милосављевић Милић.
Гимназијалци су Дан државности Србије обележили по својим одељењима. Претходних година, имали смо прилике да учествујемо у приредбама, тимским и појединачним такмичењима из историје и народописа, а ове године слушали смо предавање наших другова из одељења.
Ове године су из сваког гимназијског одељења била одабрана два ученика, чији је задатак био прављење презентације и њено приказивање. На овај начин, наши другови успели су да нас науче о сретењским веровањима, као што је сусрет зиме и лета. Тако на пример: ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи, уплашени од сопствене сенке се врате у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља. Поред обичаја и традиције, имали смо прилике да завиримо и у позадину историјских дешавања на Балкану, као што је Први српски устанак, подигнут 1804. године у Орашцу. Управо на празник Сретење донета је одлука о подизању устанка против Турака. Овај датум добро је познат у српској историји зато што је на Сретење 1835. године у Крагујевцу донет Сретењски устав, први демократски устав Србије. Овај устав написао је Димитрије Давидовић, родом из Земуна, по наређењу кнеза Милоша Обреновића. Сретењски устав постао је најбољи устав у Европи. Захваљујући ученицима 11/б одељења, Михајлу Тапавици и Рељи Кркељићу, ми слушаоци, могли смо да учествујемо у међусобном преношењу знања.
Схватили смо, да смо ми ти који су одговорни за очување културе и обичаја наших предака, као и то да треба опростити, али не и заборавити.

Дуња Адамовић, 11/б