Search
  • К.Б.

Откривање бисте Корнелија Станковића у Табану

У суботу, 05. новембра, у оквиру манифестације "Српски музички јубилеји у Будимпешти" одржан је је важан свечани чин, симболично васкрсење Корнелија Станковића, првог школованог српског композитора. Откривена је његова биста у зеленом кутку Табана, у подножју Будима.

На месту где се Корнелије Станковић родио и упокојио, од сада је у друштву Вука Стефановића Караџића, недалеко од "Златног јелена", кафане где се некада окупљала српска интелигенција, у близини крстообразног симболичког звоника, на месту где је некада био српски храм светог Димитрија. Проф. др. Даница Петровић, музиколог, каже: "...Корнелије се враћа породичном дому, у којем је некада започео и завршио свој кратки, а стваралаштвом богат овоземаљски живот... Иако је у младости био осењен болешћу и близином смрти, имао је одлучности и воље да своје скромне снаге посвети општим добрима. Наслеђен музички дар, стечена знања и осведочене резултате рада композитора и пијанисте, свесно је ставио у службу, коју бисмо ми данас назвали - очување музичке баштине. Од одабраних казивача, сународника у Угарској и у градовима младе Кнежевине Србије, бележио је народне и грађанске песме. Посебно место у српској културној историји заузима обиман корпус црквеног појања, који је Станковић забележио од врсних појаца у Сремским Карловцима, под надзором и старањем патријарха Јосифа Рајачића. Праксу литургијског певања затечену у српским црквама и манастирима половином 19. века, он је записивањем овековечио и предао на коришћење и чување потомцима. "

Петар Ластић, директор Српског института, поздравио је бројне госте и у свом поздравном говору истакао важност овог догађаја: "...пошто је почетком 30-их година прошлог века порушен Табан, некадашња будимска српска доња варош, пошто је нестало и некадашње табанско српско гробље у којем су почивале кости једног од најславнијих и најзаслужнијих житеља Табана, композитора Корнелија Станковића, а пошто су, приликом санирања гробља његови остаци пренети у Београд и сахрањени у Алеји великана, изгледало је да су заувек избрисани материјални трагови постојања Корнелија Станковића у његовом родном месту. После рушења табанског храма, на Стаљинов рођендан 1949. године, у коме је Корнелије био крштен, нестали су и последњи трагови постојања једне заједнице и једне културе којима је припадао, чији је баштиник, заштитник и идејни градитељ био свугде где је српски народ живео. Да се стихови Вељка Петровића "... Свуд, свуд се бришу наши трагови..." не би обистинили, дубоко у нашим душама постојала је снажна потреба да се трагови не избришу сасвим, да поново оживе или да којим чудом васкрсну, а временом се и умноже ". Подизањем бисте Корнелију Станковићи то се и догађа. Бројни људи су помогли да овај споменик изникне и на скупу им се Петар Ластић захвалио: Драгани Илић Кажић, вајарки из Београда и људима који су физички највише радили на подизању споменика: ливцу Александру Станишићу из Ченеја, каменоресцу Иштвану Фашкертију из Нађковачија и инжењерима Жолту Гергељу и Ђорђу Мандићу из Будимпеште, као и својим непосредним колегама у овом напорном и сложеном послу: Евици Шишковић и Золтану Бади. "... Позитивна осећања и дух Корнелија Станковића су, у току посла, непрекидно били присутни међу нама. Та добра воља се одмах осетила и код наших суграђана Будимпештанаца, који су од самог почетка схватили и поздравили овај подухват и свако је од њих, на свом положају а административном апарату, дао свој допринос подизању споменика. Посебно се захваљујем Марку Сердахељију и Гертруди Мацон из Галерије Будапешт, као и Марији Маток, сарадници градоначелночког уреда града Будимпеште и свакако, скупштини града Будимпеште, која је издала дозволу за подизање споменика. Нека дела, дух и мисли Корнелија Станковића од сада буду још више међу нама!" , каже Петар Ластић.

Споменик је осветио будимпештански парох, Отац Зоран Остојић, а на откривању бисте био је присутан и Раде Дробац, амбасадор Републике Србије. Четири хора су увеличала свечаност својим анђеоским певањем две песме, Христос воскресе и Воскресеније Христово: вокални студио "Орфелин" из Новог Сада, "Свети Димитрије", хор студената славистике у Будимпешту, хор српске школе "Никола Тесла, под управом професорке Оливере Мунишић, хор "Јавор" из Сентандреје, под управом Мирослава Брцана, који је основан 1860-тих година, када је Корнелије Станковић преминуо. Хоровима је дириговала чувена Тамара Адамов Петијевић, диригент и уметнички руководилац хора "Орфелин".

Госте је поздравио и Валер Веде, представник Министарства људских ресурса Мађарске. Венце су положили Валер Веде, затим Весна Пејић-Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Борислав Рус, председник Самоуправе Срба у Будимпешти, Јованка Ластић, директорка Српске школе "Никола Тесла" у Будимпешти и Соња Марков Сушић, заменица директора Српске школе "Никола Тесла" у Будимпешти, Пера Ластић, директор Научног института у Будимпешти и Мирко Митар Кркељић, председник Српске самоуправе I кварта Будимпеште.

12 views