Предаја пантљика 2016.

Ко сме, тај може!

Последњих неколико година свечаност „Предаја пантљика“ у Српској гимназији „Никола Тесла“ у Будимпешти прерасла је у најважнију манифестацију током школске године. Раније је то било опраштање, но ко зна због чега, свечаност када ученици 12. разреда симблично постају матуранти, превазишло је све остале догађаје.

Ове године је због великог броја матураната, укупно 54 ђака, свечаност „Предаје пантљика“ приређена на веома престижном месту. У Културном центру „Миклош Радноти“ где се приређују бројне запажене, професионалне приредбе. Захваљујући залагању и труду Српске народносне самоуправе 13. кварта на челу са председницом Дианом Ђурић, овај простор је уз подршку поменутог културног центра као и Самоуправе 13. кварта града Будимпеште предат на коришћење ђацима наше гимназије. Поменуту важну манифестацију су материјално потпомогле Српска народносна самоуправа 13. кварта, Српска народносна самоуправа Стари Будим-Бекашмеђер и Српска народносна самоуправа у Ержебетварошу.

Овогодишња приредба „Предаје пантљика“ приређена је у недељу, 28. фебруара са почетком у 17 часова у крцатој сали Културног центра „Миклош Радноти“. Поред професора и чланова протокола овде се нашло више стотина родитеља, родбине, пријатеља и млађих гимназијалаца. Ово је била јединствена прилика да се српски гимназијалци покажу у најбољем светлу.

Све је почело са звуком трубе и са уласком гимназијалаца у маскираним униформама што је већ на почетку наговестило да ће ова приредба бити другачија од свих претходних. На сцену су ступили водитељи Анђела Теслић и Алекса Миловановић који су на српском и мађарском језику поздравили све присутне. Потом су одјекнуле поучне речи, најлепше поруке апостола Павла „Химна љубави“ у извођењу Анастасије Топаловић.

Уследио је свечани улазак слављеника и њихових разредних старешина Анице Пандуровић и Оливере Мунишић. На сцени су се на такт музике појединачно појавили лепо обучени матуранти што је била права прилика за фотографисање. Свако од њих је у пратњи ученика 11. разреда добио врпцу са ликом Николе Тесле. Потом су заузели своја места у првим редовима огромне сале. Успут су пуштани портрети слављеника из дечјих дана што је посебно одушевило публику. После је као путоказ матурантима уследио „Епилог“ Андрићевог „Екс Понта“ у извођењу Вука Кљајића и Деспота Савића.

Домаћини, ученици 11. разреда на челу са својим разредницима Драгомиром Дујмовом и Миланом Дујмовом са припремама ове важне манифестације започели су још пре одласка на зимски распуст. Ђаци 11. разреда су сазнали да је Бруцошијада садашњих матураната била осмишљена као нека врста војне академије. Било је то пре непуне четири године. То је организаторима послужило за повод да се и њихова најважнија свечаност базира на ту давно прошлу приредбу. Сцена је подељена на два засебна дела: на свет војне академије и на свет гимназије. Главни лик војне академије био је Далибор Нашпалић док је главна актерка гимназије била Татјана Дамњановић. Повод је био да се упореде та два света која имају подоста подударности, али исто тако и разлика. Одлазак младих од куће у нову средину, сналажење, први утисци, нова познанства, љубави као и заједнички доживљаји чинили су заједничку причу те две засебне сторије што су ученици 11. разреда изводили помоћу пантомиме, попраћене гласним размишљањем гавних јунака. Тако су се на сцени смењивале вешто извођене и добро увежбане слике из живота војних кадета и гимназијалаца. Попратне текстове су изражајно и са лепом дикцијом читали Милица Јокић и Мирко Марковић.

Свака сцена је попраћена бурним аплаузом што је охрабрујуће деловало на извођаче програма који је трајао близу четрдесет минута.

Андрићеве поучне мисли о мостовима „који су светији од храмова“ лепо су прочитали Ана Цветковић и Алекса Туцовић, а једну од бисера светске поезије, стихове предивне песме „Ако“ од Радјарда Киплинга изговорио је Далибор Нашпалић.

У име слављеника беседу су прочитали Невена Богићевић на српском, и Андреј Ђерђ на мађарском језику. Из лепе и садржајне беседе Невене Богићевић издвојили смо следећи део: „Веровали или не биће свесни да сви они људи који деле јединице, ненајављено испитују или гасе светло после десет су нам помогли више него што смо мислили да могу. Они су били ти који не само да су нам преносили знање већ и животно искуство, извлаичили поуке и трудили се да постанемо што способнији и спремнији за даље путовање. Сада, док вас гледам и родитеље, и родбину, професоре и васпитаче питам се шта ви видите док нас гледате и надам се да се поносите оним што сте створили.“

Директорка др Јованка Ластић је у свом кратком говору, говорећи о програму, рекла да су наши гимназаијалци изузетно талентовани. Обраћајући се матурантима навела је како је ово вече већ почетак краја њиховог средњошколског школовања, али да им преостаје да успешно заврше гимназију и да положе матурске испите. Истовремено, директорка им је пожелела да се сви њихови снови остваре и да успеју у животу.

Потом су уследили плесови 12. разреда. Укупно шест кореографија које су веома симпатично извели. Буран аплауз и овације одражавали су утиске публике. Цвеће захвалности су ученици 12. разреда уручили госпођи Лили Пет представници Културног центра „Радноти Миклош“, кореографима плесова Ани Туби, Душану и Анити Вуковић. На самом крају матуранти су са својим родитељима заиграли бечки валцер.

После успешног програма који је завршен око 19 сати, у трпезарији Српске школе на Трга ружа је 11. разред припремио свечани пријем за закуском и соковима. Покровитељи су били: Културни центар „Миклош Радноти“ у Будимпешти, Самоуправа 13. кварта града Будимпеште, Српска народносна самоуправа 13. кварта, Српска народносна самоуправа Стари Будим-Бекашмеђер и Српска народносна самоуправа у Ержебетварошу.