Search
  • nikola-teslahu

У шетњи Будимпештом

Почетком школске године, уз редовне обавезе у школи, нашли смо времена да посетимо знаменитости Будимпеште, града у који смо дошли да завршимо Српску гимназију. Уместо једног обавезног силенцијума, направили смо излет са нашим професорима из ђачког дома „Никола Тесла,“са Зорицом Јегер, Лазаром Которчевићем и Горданом Ђерђ. Тридесетак ученика је организовано, али у жагору кренуло са Келети станице аутобусом према Будиму. Прешли смо лепу и широку Ракоци улицу, мост Ержебет и изашли у Будиму. Попели смо се на Будимску тврђаву одакле пуца прелепа панорама Пеште. А у самом Будиму видели смо древна утврђења, барокне кућице и калдрмисане уличице. Осећао се средњовековни дух овог места, без обзира на новију архитектуру која се уклапа у то време. Златно добa Castle Hill-a представља 15. век, односно период у коме су се венчали Матија Корвин и Беатриче од Напуља. Видели смо и Рибарску тврђаву чије су куле старе око 100 година. Са њих се пружа фантастичан поглед на другу обалу Дунава, према Пешти. У средњем веку, овде је постојала тржница рибе и куле су изграђене у сећање на рибаре који су штитили овај део града. Седам шатора попут кула симболизују 7 мађарских племена која су 896. године стигла у Карпатски басен. Након шетње Будимом, пожелели смо да изблиза видимо Парламент за који смо знали да спада у један од најлепших и најмонументалнијих објеката у свету

Овај пут смо из Будима у Пешту прешли Дунав Ланчаним мостом. У подножју Парламента, ближе обали Дунава, занемили смо пред призором који је подсећао на историјски догађај везан за овај град, на рацију која се десила за време Другог светског рата од стране нациста над Жидовима у Будимпешти. Обућа сачињена од метала, деловала је аутентично и потресно. Мушка и женска, дечије ципелице, у језивом реду сведочиле суо оним који су били и који су нестали, сведочили су о онима који нису имали мислости према људским животима који су били по нечему „другачији.“ Питам се ко има право и у име које идеје да дигне руку на другог човека. Све то ме је подсетило на мој Нови Сад на мрачне догађаје Другог рата и споменик вајара, Јована Солдатовића „Породица,“такође на Дунаву, који сведочи о геноциду над српским и јеврејским становништвом. Сви смо пожелели да заборавимо, да потиснемо ову мучну и тужну слику. Наша пажња је била усмерена према Парламенту. Пред нама су се уздизали мермерни зидови здања које је архитектонски бисер. Ова зграда је симбол Будимпеште. То је по величини трећи парламент у свету и други у Европи иза парламента у Букурешту. Зграда је импресивна. Има око 700 прозора, пружа се на 268 метара у дужину и 123 у ширину. Градило га је преко хиљаду радника и има 691 собу. У њега је уграђено око 40 килограма злата.

Нисмо имали прилику да га видимо изнутра, али и споља делује као да су поједини украси од чипке којом се зграда свечано огрнула. На великим платоима око самог парламента постављени су споменици који сведоче о богатој и занимљивој историји мађарске престонице.

Утисци су били пријатни. Имао сам добар осећај што сам у овом граду а верујем да сам га прећутно делио са мојим другарима.


Никола Плавшић, 9/ц

46 views