Search
  • Симић Марија, ученица 9ц

Излет у Сентaндреју


Био је ведар, помало ветровит дан и у ваздуху се осећала усхићеност међу ученицима 9. разреда. На дан обележавања почетка Мађарске револуције 1848/49. године који се обележава као државни празник, одлучили смо да се запутимо ка Сентандреји, на излет са својим професорима Славицом Зељковић, Зорицом Јегер, Грацијом Брусњаи и Лазаром Которчевићем. Сентандреја једно од највећих српских насеља на северу Мађарске. Она се налази на свега двадесетак километара од Будимпеште, али када крочите на њену калдрму, имате осећај да сте зашли миљама далеко и још бар два века уназад. Шетња барокном чаршијом подсећа на путовање у прошлост. Све је овде успорено, натенане, на миру. Црвени кровови, капије од кованог гвожђа, мноштво галерија, малених занатлијских радњи, породичних винарија, сувенирница и мини гостионица – „разгледница" је Сентандреје. Њен значај огледа се како у културној и духовној заоставштвини тако и у вредним и трајним споменицима који кроз векове потврђују историјско постојање Срба на овим просторима. Највећи број Срба овде се доселио у 17. веку за време Велике сеобе Срба предвођене патријархом Арсенијем Чарнојевићем. На сваком кораку се сусрећемо са српским бароком, који се огледа у високим звоницима цркава, док су оне саме украшене дуборезима и позлаћеним иконостасима, капијама од кованог гвожђа, тремовима и косим црвеним крововима који су јединствени примери споменика које је један народ подигао у туђој земљи. Срби, одвојени од своје матице, свесни свог историјског постојања стварали су вредна и трајна дела која и сада потврђују њихово некадашње постојање на овим просторима. Након што смо стигли упутили смо се ка центру, на Главни трг. У шетњи до њега прошли смо поред меморијалне плоче и споменика Јакову Игњатовићу, нашем познатом романописцу из 19. века. Ту смо мало застали, сликали се и присетили се њего-

вог живота и стварања. Да бисмо стигли до Главног трга велико искушење је било проћи поред чувених посластичарница „Добош“ и „Сабо“,а не ући у тај рај за сладокусце и не пробати нешто од чувених посластица. Једно од главних обележја Сентандреје јесте Еснафски крст изграђен 1763. године од стране Српског трговачког друштва после епидемије куге. Крст је направљен од црвеног мермера са украсима од кованог гвожђа, богат резбаријама у рококо стилу. Налази се под заштитом УНЕСКО-а као споменик светске културне баштине. Иначе, прелепи крстови су расути по самој вароши као посебна духовна станишта и знамења а и као места окупљања мештана, па се поред Еснафског крста могу видети и крст кнеза Лазара, Табачки крст и Крст виноградара. Обишли смо и Градску кућу, прошетали до зграде Препарандије у којој је 1812. године основана прва Српска учитељска школа. Мађарска влада је зграду вратила српском становништву па се планира да се у њу пресели музеј како би туристи могли да виде и упознају историју Срба на једном месту. У склопу нашег обиласка била је предвиђена посета Богородичиној односно Београдској цркви у чијој порти се налази музеј. Београдска црква је и данас активна и у њој се обавља богослужење. Има предиван иконостас са иконама украшеним позлатом. То су права ремек дела сликарства и примењене уметности. У музеју, при цркви, налазе се православне српске реликвије из 17. века до данашњих дана, вредне рукотворине кујунџија од сребра и злата и збирка свештеничких одежда које су везле веште женске руке. Кроз музеј су нас спровели владика Лукијан, епископ Будимске епархије и админстратор Темишварске дијецезе, и ђакон Варнава који су нам нагласили и показали неке од најстаријих експоната у музеју као што је путир из 15. века од позлаћеног сребра, затим крст са распећем и позлатом који има изузетну вредност, дело непознатог дуборесца с краја 16. века. Својом лепотом се издваја и икона патријарха Арсенија Чарнојевића из 18. века. Након обиласка, имали смо слободно време за шетњу и дружење. Посетили смо и Српски ресторан где смо се засладили топлим палачинкама. Ту смо предахнули да сумирамо утиске а затим смо кренули пут Будимпеште. Мислим да је свако од нас у овим лепим и несвакидашњим улицама могао да нађе неки део који га неодољиво подсећа на домовину и топлину дома. Из Сентандреје понећемо лепа и нежна сећања, у нади да ћемо их током школовања у Српској гимназији на Тргу ружа обновити.

81 views