Search
  • Лара Живковић, 10.б

Излет

Поводом обележавања словенске писмености, ми, ђаци Гимназије “Никола Тесла” у Будимпешти, заједно са професорима и Управом школе, кренули смо у обилазак културних споменика на обали Балатона. Захваљујући Српској самоуправи Будимпеште и господину Бориславу Русу, имали смо прилику да посетимо градове Залавар, Кестхеј и Тихањ. Кренули смо у јутарњим часовима. Наше прво одредиште био је град Залавар да положимо венац код споменика Ћирила и Методија, просветитеља заслужних за ширење словенске писмености. Градић се налази близу Балатона између два резервоара воде Малог Балатона. Велики део околине насеља је под водом на мочварном тлу и део је Националног парка “Балатон фелвидек”

Ово подручје је 840-их година припало словенском кнезу Прибину. Тада је и становништво било словенско. Кнез је на месту некадашњег каструма одобрио изградњу тврђаве која је добила име Мозабург (на прасловенском језику Блатенград) због мочварног тла. Кнез Прибина је град одредио за центар своје државе. Прва црква је изграђена 850. године у славу Богородице, а касније су за време Прибина и његовог наследника Коцеља изграђене и друге цркве. Коцељ је примио на свој двор монахе Ћирила и Методија који су саставили старословенски језик и прво писмо Словена, глагољицу, те су, као што знамо, ширили хришћанство на словенском језику. Управо у њихову част смо посетили споменик Ћирилу и Методију у граду Залавар и сетили се њиховог истрајног и садржајног рада који није био ни мало лак. Следећи град који смо посетили био је град Кестхеј. Киша нас није омела у разгледању мирног и прелепог градића. Током разгледања наишли смо на дворац Фештетића. Ова барокна палата мамила је уздахе свих нас. Грађевина је једна од најпознатијих туристичких одредишта у Мађарској, посебно због свог положаја на Балатону а и због многих културних атракција које ово место нуди. Изграђена је 1769. године од стране имућне хрватске породице Фештетић. Ова породица имала је утицај у ширењу писмености и допринела је развијању просветитељства у овом делу Мађарске.

Очарани лепотом призора, наставили смо разгледање града и искористили смо време да одморимо и уживамо у погледу. Последње одредиште нашег једнодневног излета био је град Тихањ. Северна обала Балатона нас је задивила и смирила својим тихим шармом. Уживајући у панорамском погледу искористили смо прилику да направимо групну фотографију са позадинском природном лепотом коју нам је пружио у том тренутку Балатон. Наспрам нас стојала је Бенедиктинска опатија из 12. века на такозваном брду “Ехо”. Шетајући уским уличицама и калдрмама овог града, мирис лаванде опијао нас је и пратио све до одласка. У вечерњим сатима стигли смо назад у Будимпешту. Свако је отишао на своју страну али су свима мисли и даље биле у истом пространом погледу дивног Балатона и дану који нам је улепшао и ову шсколску годину.

55 views