Search
  • Светлана Чемерикић Кучера

Активности у Српској гимназији „Никола Тесла“

Ноћ истраживача

Ученици десетог разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у пратњи својих професора и разредних старешина Андреје Мештер Апјокне, Весне Бабић Седлачек и Светлане Чемерикић Кучера одабрали су да за Дан истраживача посете Национални институт за јавно здравље у Будимпешти радознали, какав програм је Институт припремио за Ноћ истраживача. Улогу преводиоца је прихватио др Иштван Кучера, који ради у поменутом Институту.


Програм Националног института за јавно здравље у Будимпешти нудио је разноврстан и интересантан програм, са жељом да сваког, и старог и младог, али првенствено младе потенцијалне будуће истраживаче заинтересује за рад и истраживање. Ученици десетог разреда гимназије су у сваком погледу циљна група ових настојања да се млади привуку природним наукама. Они су то и оправдали својим интересовањем и пажњом, коју су посветили раду појединих штандова.


Први на „удару” је био штанд за дезинфекцију руку. Питање је било једноставно. Да ли правилно перемо руке? Свако ко је желео могао је да се опроба у „вештини” прања руку. Нема лажи, нема преваре! Након „прања” руку са течношћу која садржи флуоресцентну материју, сви су могли да провере успешност свог дела. Под светлошћу је добро опрана површина коже светлела јасно плавом бојом, а недовољно опрана површина је била црвена. Новија, дигитална метода је била још прецизнија. Водитељи штанда су пажљиво објашњавали како се методично перу руке. Један од њих је и разумео српски, пошто говори словачки, тако да преводилац није био на већим искушењима.


На следећем штанду је приказана потрага за бактеријама, почев од узимања узорка за микробиолошки преглед, израде хранљивих подлога, чији је тачно одређени састав и израда, која прати рецептуру, једна од полазних тачака у проналажењу и идентификацији бактерија, а на основу њиховог раста, изгледу колонија и биохемијских особина, које испољавају на појединим хранљивим подлогама (нпр. разградња угљених хидрата). На специјалним хранљивим подлогама се одређује осетљивост, односно отпорност (резистенција) појединих микрорганизама на антибиотике. Зашто је то важно? Захваљујући тим резултатима лекари тачно знају који антибиотик да примене код датог болесника. Такође су добили основне информације за доказивање присуства антитела на узрочнике болести помоћу специјалне технике, скраћено назване ELISA техника.

Посетивши штанд за паразитологију могло се што-шта сазнати о разним паразитима који нападају људски организам. На штанду су били изложени препарати у формалину са разним изолованим паразитима, од у народу познате „дечије глисте“ , преко више метара дугачких пантљичара, до великих циста у јетри, које изазива ткз. пасја пантљичара. Такође су могли да чују да је за неке паразите човек стални домаћин, а за неке прелазни домаћин, па и да се неке паразитарне болести могу пренети са животиња на човека, а има и оних који се преносе са човека на животиње. Видео снимци појединих покретних форми паразита су такође привукли велику пажњу.Посебан доживљај је био узимање узорка са коже, након истискивања лојних жлезда, помоћу обичне лепљиве траке (селотејпа). Из групе су се јавили добровољци. Једном је водитељ штанда узео узорак да демонстрира поступак, а после је једна девојка узела узорак свом школском другу. Посебну драж је претстављало што су непосредно након узимања узорака могли заједно са водитељем штанда да прегледају узорак под микроскопом. Овим се поступком налазе ситни зглавкари микроскопских димензија звани Demodex, који живе у лојним жлездама. Нисмо их нашли код одважних добровољаца, али су их могли видети на изложеном паноу.

Штанд за микологију је функционисао заједно са штандом за паразитологију. Колеге миколози су на више препарата, што макроскопских, што микроскопских приказали разне форме гљивица, које могу да угрозе људско здравље, а такође и разне врсте буђи, које се могу наћи у нашој околини и на разне начине утицати на квалитет хране, ваздуха и радне и животне околине.

Штанд „ловаца на вирусе” нас уводи у тајне дијагностике вируса, које су то методе које омогућују такву врсту дијагностике. Било да доказујемо присуство самих вируса, на пример култивацијом, или што је већи изазов путем доказивања њиховог наследног материјала ДНК или РНК, или већ раније поменутим серолошким методама - одговор организма на присуство вируса, који се испољава продукцијом антитела. Осим тога, посетиоци су могли да се испробају и у вештини пипетирања, одмеравајући одређену количину обојеног раствора у одређене рупице.Такође, поједини вируси могу да пређу са животиње на човека изазивајући ткз. зоонозе. Могло се видети како светле издвојене нуклеинске киселине вируса под УВ светлом.


Штанд Кућица за инфлуенцу (грип) и играоница је такође привукла велику пажњу. Осим што су могли да стекну основне информације о узимању узорака за преглед (обично брис грла), посетиоци су сазнали како се доказује присуство вируса култивацијом на пилећем ембриону (јајету), коришћење неких брзих тестова, те која су то средства која не делују на вирусе (антибиотици), и који су то најједноставнији поступци којима можемо спречити пренос заразе. У том циљу су водитељи штанда организовали могућност малог надметања, тј. коришћењем „пиштоља који је испаљивао гумице”. Требало је погодити оне пиктограме, који су предстаљали средства који не делују на вирусе (антибитике), а у другом случају је коришћена „пушка“ за погађање пиктограма, који су представљали поступке за спречавање преноса заразе. Ту се развила „жестока борба” између Предрага Станојевића и Данила Магазина. Победио је бољи.

Остало је још доста штандова које нисмо стигли да обиђемо, али и овако се враћамо са Ноћи истраживача пуни утисака и Дипломама „Млади научник“ за сваки разред посебно.

77 views