Search
  • Славица Зељковић

Портрети: Зоран Вујадиновић, матурант Српске гимназије

Музика као животно опредељење

Музика има моћ да обликује карактер.

Аристотел

По медијским прилозима о успесима спортиста Српске гимназије у појединачним и екипним спортовима, они који нису упућени, могли би закључити да је „Никола Тесла“ спортска гимназија. Наравно, да то није тако, спортисти су чешће у првом плану јер имају честа такмичења од локалног до државног нивоа на којима постижу значајне успехе. Да школа има успешне ученике и у другим областима можда није довољно познато широј јавности и то овом приликом желимо да бар делимично исправимо. Представљамо матурантa Српске гимназије Зорана Вујадиновића, који је активан у разним уметничким областима. Он је члан школског хора и соло певач на школским приредбама и члан драмске секције „Сунцокрет“. Протекле четири године ниједна школска приредба се није могла замислити без његовог наступа.

Животно опредељење му је музика, и већ има четири снимљене песме које можете преслушати на Јутјубу.


Зоран је из Сремских Карловаца, долази из музички образоване породице која се рано уверила да је музички талентован, већ и по томе, што је, од малих ногу, стално певао по кући. Музичко образовање почиње веома амбициозно. Са осам година га уписују у основну музичку школу на инструменту виолина, а паралелно је ишао на приватне часове клавира.


Узори и музички жанрови


Зоран је свестан да се само одабрани људи могу да баве музиком, јер осећај за музику не може да се стекне, него се са тим рађа али како и сам каже мали део успеха је таленат, а највећи рад и страст. Он воли различите музичке жанрове. Разликује музику за провод, од оне озбиљније коју воли да слуша сам, „ када стави слушалице и утоне у мисли“ или у одабраном друштву. Велики музички „бог“ за њега, је америчка певачица Лана Дел Реј. Како Зоран каже: „Лана је пре свега велики уметник и мајстор као кантаутор. Она пева блуз, џез, рок и поп. Она негује ретро стил, музички узор јој је Елвис Присли док у духовном смислу инспирацију налази у религији.“ Он је такође и велики фан Ејми Вајнхаус, Ларе Фабиан, Нине Симон, Џим Морисона, Ријане.


Музика може да промени човека и свет


За њега је музика не само хоби већ она пресудно одређује смисао његовог живота. То на најбољи начин потврђује чињеница да је веома рано и храбро почео да се бави компоновањем што говори о његовом самопоуздању и вери у своје музичке потенцијале: „Још одавно сам знао да ћу једног дана снимити ауторску песму, што ми се у протеклих годину дана и остварило. Тренутно имам две ауторске песме (песма „Тебе немам“ је нека врста регеа, а друга песма је комерцијална) и две обраде. Једна обрада је песма Ане Николић, „Да те вратим'', а друга је обрада чувене екс-ју групе Генерација 5 ,,Ти само буди довољно далеко''. Врло пажљиво бира песме које обрађује, што говори о веома однегованом музичком укусу. Свестан је и одговорности коју такав његов потез носи:“ Пре изласка прве песме, био сам мало скептичан и уплашен од могућих критика. На моју велику срећу песма је наишла углавном на позитивне коментаре,“ Међутим, Зоран је свестан да је свака критика добро дошла како би могао да коригује своје ставове и унапреди музику: „Драго ми је када добијем искрену критику јер тада се рађају код мене нове идеје и инспиришу ме да се још више радим на песми.“ Није његов превасходни циљ да направи хит који ће имати велики број прегледа на Јутјубу, већ жели да музику као уметност шири у свету око себе. Он верује да музика може да поправи овај свет. Ту је на трагу мисли о музици Боно Вокса, лидер групе „Ју ту“ који каже: „Музика може да промени свет зато што може да промени човека.“


За Зорана је музика средство које га изводи из сваке кризе, она делује на њега као лек:“ У тешким ситуацијама неки моји пријатељи траже тишину и мир а ја пустим музику. Сваки тон и сваки бит струји кроз мене, и све се среди. Осећам се боље.“


Зоран гледа далеко у своју музичку будућност, има јасне планове што је предуслов успеха: „Жеља ми је да се истакнем оригиналношћу и не паднем под утицај бизниса музичке индустрије. Желео бих да једном отворим студио у којем би свако могао да дође и сними шта жели.“


Значај „Тесле“ у сазревању


За свих пет година колико је био у Гимназији јер је ишао и у нулти разред, ојачао је и научио да се бори и да каже своје мишљење по цену да треба да га жучно брани. Гимназија га је научила како да креира међуљудске односе. Учинила га је самоувереним, помогла му је у сазревању и осамостаљивању, и он је веома захвалан свим професорима и осталим људима, који су му помогли у томе. Ипак посебну захвалност дугује професорки музике, Оливери Мунишић, која је препознала његова дар и помогла му да га негује и развија. Врло је емотиван, веома везан за људе који му значе. Стекао је радне навике и рационалнији поглед на све што га чека и окружује. Добио је храброст да пева пред свима, да сними песму, и научио је да прими и каже критику. Осећа се да је сада скоро потпуно спреман да уђе у озбиљнији систем школовања. А све то му је донела школа и дом. Сигуран је да ће му атмосфера ове школе јако недостајати, иако му је понекад, у бунтовничком периоду, свашта сметало, али сад каже, да су те ствари заправо помогле у његовом сазревању. Овде је осмислио свој животни мото: „Пронађи сопствени пут у животу, чврсто веруј у себе.“ Имамо утисак да га ништа не може поколебати на његовом путу комплетног музичког ствараоца. Тек је на почетку стварања музичке каријере, пут му нимало неће бити лак, али убеђени смо да ћемо у блиској будућности са великим задовољством слушати његову музику имајући стално у подсвести да је пет година провео у нашој гимназији и ту учинио значајне стваралачке кораке у музици.

Комплетан аутор


Зоран је рођен у Београду 1998. Мајка Даница Радовић ради као новинар у ,,Политици'' а отац Димитрије Вујадиновић ради као историчар уметности и културолог. Живео је у Београду до седме године, када се са родитељима преселио у Сремске Карловце, где је завршио и основну школу. Упоредно је похађао и музичку школу ,,Исидор Бајић'' одсек за виолину у класи професорке Ибојке Тураи. Паралелно је ишао на приватне часове клавира, и полагао клавир у музичкој школи у Новом Саду „Јосип Славенски''. Након завршетка ових школа, кренуо је у Српску гимназију у Будимпешти ,,Никола Тесла''. Тренутно припрема матуру и пријемни за Академиjу уметности у Београду на смеру за музичку продукцију и дизајн звука.


Имао је бројне наступе са музичком школом, а један од најзначајнијих је Републичко такмичење са оркестром где је освојио прво место. Са хором и музичком школом је наступао на више Змајевих дечијих игара.


Што се тиче певања, наступао је на два велика музичка формата, „Х фактор“ и „Ја имам таленат“. На Х фактору је певао „Златни дан'' Бисере Велетанлић, где му је жири рекао да је имао најбољу и најлепшу интерпретацију у тих неколико дана кастинга, али тада је био сувише млад за даље такмичење. Затим је 2017. године наступао на такмичењу „Ја имам таленат, где се представио песмом ,,Ти само буди довољно далеко''. Зоран је имао много соло наступа, а један од такође значајнијих наступа у школи је био на његовим пантљикама са песмом ,,Крај''.

86 views