Опраштање предшколаца

Будући прваци се свечано опростили од вртића

Један од најемотивнијих догађаја у животу малишана, предшколаца, је завршна приредба, када они са својим васпитачима припремају програм за родитеље и госте. И ове године било је врло узбудљиво. У кратком временском интервалу одржане су две завршне свечаности, опраштање од вртића полазника предшколске групе у забавиштима у Будимпешти и Ловри.

У забавишту у Будимпешти, због кише, приредба се није одржала у дворишту школе, него у трпезарији. У програму су учествовале и најмлађа узрасна група „Пужићи“, средња узрасна група „Јежићи“и предшколска „Зечићи“,чије су васпитачице Виолета Станчић и Валентина Пауљевић.

Будући прваци, њих шеснаест, су извели програм под називом „Осуло се небо звездама“ који је осмишљен као колаж рецитација које су тематски повезане и говоре о далеким звездама којима се дивимо и до којих желимо да стигнемо. Звезда је симбол оног лепог и сјајног што носимо у себи и до чега желимо да досегнемо у животу.

Програм су прожимали стихови Мирослава Антића „Кад смо били велики“ и „Плава звезда“. Сваки стих је имао за ову прилику одговарајућу поруку: „Свако своју звезду носи, у осмеху и у коси / свако своју звезду има, у очима и у сновима / Свако своју звезду чека, да слети као тајна нека, / међу песме, међу приче, звезде што на децу личе“. И нико други не може да одреди шта је наша звезда, чак ни велики песник, него свако од нас треба за њом да трага и кад је нађе, осетиће да је то његова звезда: „Ја ти нећу рећи шта је ова звезда, чудна сјајна / кад је нађеш, сам ћеш знати / Сад је тајна“. Будући прваци су певали уз музику познате хитове Здравка Чолића „Чија је оно звезда“ и „Пјевам дању, пјевам ноћу“.

Средња узрасна група коју воде васпитачи Катарина Тричковић и Марко Гажић представила је духовито будућа занимања. Деца су била костимирана у витеза, пливача, певача... Најмлађа узрасна група је освојила симпатије публике када су запевали и заиграли уз песму коју певају сва деца на свету: „Кад си срећан, ти лупи дланом о длан“. Нарочито када су гестовима који прате песму: тапшањем, ударањем ногама о под и гласним узвиком „Ура!“ завршавали сваку строфу и песмe радости и среће.

И костими су осмишљени у складу са садржајем и основном идејом програма. Деца су била у бојама неба и звезда, у жутим мајицама и тегет панталонама и сукњицама, а девојчице су, поред тога, имале звездице у коси.

На Дан Ћирила и Методија, 24. маја, у ловранском забавишту и школи, деца су, са својим васпитачима, такође припремили прелеп програм за своје родитеље, родбину и друге госте. Њих четворо ће наставити школовање у школи која има један посебан, фамилијаран дух, у школи која је постала позната по томе колико се васпитачи и учитељи посвећују раду са децом. Васпитачице, Милица Алексов и Милева Алексов са колегиницама су сачиниле занимљив програм са мешовитом узрасном групом од три до седам година, са двадесет два малишана у коме је свако дете имало прилику да покаже колико је вешто у игри, певању и рецитовању. Средња и старија узрасна група је извела програм уз песме „Кишобран за двоје“ и „Деца су украс света“. Деца су била одевена у српску народну ношњу и извели су сплет народних игара који је посебно одушевио публику.

На обе приредбе атмосфера је била изузетно лепа, свечана и са пуно позитивне енергије. У дечјим играма и песмама је уживала бројна публика. По завршетку приредбе, приређен је био коктел са разним слатким ђаконијама које су припремиле маме будућих првачића. На крају приредбе сва деца добила торбице са знаком школе и са симболичним садржајем: погачица, кесица шећера и један метални новчић, а у школи у Ловри добили су на поклон и књигу васпитачице Милице Алексов „Песма је радост“. Деца су се захвалила васпитачима и родитељима, а они су им за узврат дуго аплаудирали за одлично изведен програм. Било је велико задовољство и уживање присуствовати на ова два изузетно лепо осмишљена и изведена програма са дивним и дубоким порукама. Верујемо да ће их прваци имати стално на уму током даљег школовања. Програму је присуствовала и директорка школе, др Јованка Ластић са заменицама Анитом Вуковић Накић и Аницом Пандуровић.

Поздравна песмица васпитачице Виолете Станчић

Провели сте заједно годину понеку

Учили и несташни били,

А сада се, као река, у школу слили

Ускоро ће прво звоно, позвати вас к себи

Крените храбро, не одустајте и верујте себи

Зато само напред, ничег се не бојте

Овај свет је овде за вас, да га освојите

Кад си срећан

Кад си срећан лупи тада длан о длан Кад си срећан лупи тада длан о длан Кад си срећан и кад желиш с другим делит срећу ту, Кад си срећан лупи тада длан о длан.

Кад си срећан прстима пуцкетај ти Кад си срећан прстима пуцкетај ти Кад си срећан и кад желиш с другим делит срећу ту, Кад си срећан прстима пуцкетај ти

Кад си срећан колена потапши ти Кад си срећан колена потапши ти Кад си срећан и кад желиш с другим делит срећу ту, Кад си срећан колена потапши ти.

Кад си срећан лупи ногама о под Кад си срећан лупи ногама о под Кад си срећан и кад желиш с другим делит срећу ту, Кад си срећан лупи ногама о под.

Кад си срећан гласно викни тад „УРА“ Кад си срећан гласно викни тад „УРА“ Кад си срећан и кад желиш с другим делит срећу ту, Кад си срећан гласно викни тад „УРА“

Кад си срећан ти понови ово све, Кад си срећан ти понови ово све, Кад си срећан и кад желиш с другим делит срећу ту, Кад си срећан ти понови ово све