Search
  • nikola-teslahu

Eкскурзија ученика осмог разреда из Будимпеште

„У потрази за траговима наших предака и обичаја“


Много смо очекивали ту нашу екскурзију. Могућност да се још једном дружимо ван школских зидова, да певамо омиљене песме и једни друге можда упознамо и у неком другом светлу.


„Шта ли нам спремају одрасли, какве садржаје - није ни важно! Битно је да смо заједно! Галерија Матице српске, манастир Крушедол, Музеј хлеба и ко зна шта још... . Желимо само да путујемо и имамо заједничке доживљаје!!!“ - мислили смо на самом почетку.


Коначно је дошао и тај наш диван дан поласка на екскурзију. На самом почетку нас је дочекало једно мало разочарење да нам се другарица из разреда разболела и није са нама. Наша разредна – Марина Александрић Ремели и наставница Борза Изабела из поподневног боравка су наравно ту, у школском аутобусу , а ту је и наш спретни возач Перо Хорват.


Идемо на Палић! Весело друштво једва чека да се смести у резервисане собе у пансиону Регина на смој обали Палићког језера. Брзо смо стигли - ништа од чекања на граници. Супер дочек – Александрина мама је донела врућу гибаницу. Пансион је не сувише модеран али зато топао и сладак. На први поглед смо задовољни. Брзо смо се сместили и већ разгледамо лепоте Палића. Поподне нас чека кустос у Галерији Матице српске.... О и није тако досадно – ова девојка која нас је водила кроз галерију - уме да прича. Интерактивним наступом је пробудила наше интересовање... Вредело је допутовати – видимо шта нас све везује Будимпешта – Матица српска – Нови Сад. Погледали смо и сталну поставку Галерије Матице српске. Тако смо уз помоћ нашег кустоса спретно пловили кроз векове ликовног и историског развоја српског народа.

Овај диван времеплов кроз историју уметности српског народа нам је обезбедила др. Тијана Палковљевић Бугарски управница Галерије Матице српске. Јако смо јој захвални. Наша шетња кроз Галерију се се завршила громким аплаузом наших осмака.


Вече је било чаробно под звездама Палића. Шетња, прича, опуштеност. Дуго смо причали, шетали, причали ...

Други дан је освануо помало кишовито ал нас је чекала ведра Фрушка Гора и тајновит манастир Крушедол задужбину породице последњих српских деспота Бранковића. Тамо је смештено манастирско благо у облику веома старих фресака. Задивљујуће и истовремено тужно што још није доведено у неко боље стање. Да умем и могу - просто би покренула неку фондацију која бринула о очувању нашег царског манастира. Нас су дочекали као посебну делегацију – будућег нараштаја, у плавом салону уз освежење и сладолед. Имали смо и ту прилику и част да нас уведу у библиотеку манастира Крушедол. Све је задивљујуће. Помисао да су у том манастиру мошти Арсенија III. Чарнојевића, краља Милана Обреновића, Кнегиње Љубице Обреновић, патријарха Арсенија IV Јовановића , грофа Ђорђа Бранковића....српских великана и светски познатих људи је величанствена и истовремено тужна јер све чека да се овековечи, реновира - не сме да нестане ...


После ручка у Врднику смо се упутили ка Музеју хлеба у Пећинцима. Такође времеплов од рала и волова преко жрвња за млевење пшенице до хлеба и разних повода и светковина за које србин пече разне врсте хлеба. И тако до неба и наших светаца. Православље као звезда водиља кроз векове.


Дошли смо предвече пуни утисака. На столу је мирисала топла вечера, а још један дан је заокружен шетњом и вечерњим дружењем на обали. Јутро и нови дан су донели путовање у правцу Будимпеште. Наравно – пошто смо били на Палићу – неизбежно је било да посетимо и дивну Суботицу. Најраније записано име града је Zabatka, које датира из 1391. године. Име јој је дефинисано као „мало“ или „драго“ „слободно место. Лепа здања сецесионистичком стилу су нас очарала. Насупрот железничке станице видели смо сецесијску зграду Ликовног сусрета, смештену у некадашњу Рајхл-палату. Наставница Изабела нам је испричала да је њено прво радно место било управо у тој згради. Наравно видели смо и велелепну градску кућу и прелепу фонтану наспрам ње, израђену од „Жолнаи“ керамике. То нам је било зборно место после кратке шетње, а уједно и место за предах и освежење.


Уморни али испуњени неким душевним задовољством смо се безбедно вратили у Будимпешту на Трг ружа. Ваздух је мирисао – школа нас је мирно сачекакала да завршимо разред и опростимо се са једним поглављем нашег детињства.


Овим путем се захваљујемо Српској самоуправи у Будаершу на финансијској подршци.


Ђаци 8. разреда

Српска основна школа „Никола Тесла“

Будимпешта

55 views