На Тргу ружа одржана народносна стручна конференција отварања нове 2018/2019. школске године

У сарадњи Уреда за едукацију, Министарства за људске ресурсе, Центра „Клебелсберг” и Института за развој и проучавање образовања при Универзитету „Карољ Естерхази” 29. августа је у новој свечаној сали Српског забавишта, основне школе, гимназије, колегијума и библиотеке „Никола Тесла” у Будимпешти одржана Народносна стручна конференција отварања нове 2018/2019. школске године.

На скупу су се појавили многи политички културни и образовни челници народности и њихових васпитно-образовних институција које живе у Мађарској, па тако међу њима и Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, и др Јованка Ластић, директорка српске школе у Будимпешти.

На самом почетку стручне конференције окупљени су минутом ћутања одали пошту недавно преминулом Отоу Хејнеку, председнику Самоуправе Немаца у Мађарској, дугогодишњем политичком и културном прегалнику немачке мањине.

Потом је уследило предавање др Ержебет Шандор др Салаине, заменика омбудсмана која заступа права народности које живе у Мађарској.

Она је у својој беседи указала на најчешће проблеме са којима се сусреће. Понајвише јој се обраћају народносне самоуправе, педагози, мањинске институције и то првенствено због финансијских проблема. Заменица омбудсмана је посебну пажњу посветила проблемима народносних средњих школа. Честе су аномалије због употребе матерњег језика народности које живе на територији Мађарске. Потом је говорила о повећању и о смањењу броја ученика који се школују у народносним установама. Док је број српских ђака повећан са 9% дотле је код Словенаца број опадања броја ђака достигао чак 45%. Мада не тако драстичан али се негативан процес примећује и код Грка, Хрвата, Словака, Бугара и Украјинаца. Код осталих народности број уписаних ђака је у благом порасту.

Госпођа др Ержебет Шандор др Салаине је указала и на чињеницу да се у Мађарској од укупног броја ђака тек 4-6% њих опредељује за неку од оних школа у којима се учи један од језика и култура од укупно тринаест признатих народности. Истини за вољу она је признала и чињеницу да од свих мањина једино припадници српске, хрватске, словачке, немачке и румунске народности располажу са могућношћу да се образују на свом матерњем језику, почев од забавишта па све до факултета.

Током конференције уследила су бројна слична занимљива предавања. Тако је о развоју система општег образовања говорио Јожеф Лебанов, руководилац одељења при Министарству за људске ресурсе. Са важнијим задацима Уреда за едукацију током 2018/2019. школске године присутне је упознала Марија Калвин Мерклне, челник одељења при Уреда за едукацију. О најважнијим задацима и о развоју Центра „Клебелсберг” одржао је предавање Јанош Панцел, руководилац одељења за опште образовање при Центру „Клебелсберг”.

Након получасовне паузе конференција је настављена са предавањем Атилане Калаи, вршилац дужности челника одељења Народносног педагошког и образовног центра при Уреду за едукацију са темом „Задаци Народносног педагошког и образовног центра током 2018/2019. школске године”. Затим је уследио говор др Едит Такач, главног уредника Института за развој и проучавање образовања при Универзитету „Карољ Естерхази” о развоју њене институције.

Стручну конференцију је својим обраћањем присутнима завршила Атилане Калаи, вршилац дужности челника одељења Народносног педагошког и образовног центра при Уреду за едукацију.