Полагање венца код Вукове бисте

У уторак, 6. новембра 2018. године, ученици 9.б одељења Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти заједно са Ксенијом Сушић Марковић, замеником директора, Изабелом Данко, разредном старешином и Драгомиром Дујмовом, професором српског језика и књижевности, полагањем венца код споменика одали су почаст највећем реформатору српског језика, Вуку Стефановићу Караџићу, и обишли многе културно-историјске знаменитости Будимпеште.

Вук Стефановић Караџић рођен је 6. новембра 1787. године у Тршићу. Био је најзначији реформатор српске граматике и сакупљач народних умотворина, али је пре свега био човек народа. Велики део свог живота био је неписмен, али га то није зауставило да стекне потребна знања која ће му помоћи да из корена промени српски језик и граматику и на тај начин омогући лакше и брже ширење писмености кроз језик за следеће генерације.Та знања је стекао пре свега у Доситејевој школи, коју је морао да напусти због повређене ноге. То га је довело у Пешту, где је наставио своје лечење, а уједно и свој рад. Баш овде, у Будимпешти, близу места где је Вук проводио велики део свог времена (Гостионица „Код златног јелена“ ) налази се његов споменик. Професор Дујмов нам је испричао кратку Вукову биографију и део његовог живота који је провео у Пешти. За нас је било довољо да будемо у присуству ове статуе да бисмо осетили величину и важност овог великог човека. У његову част положили смо венац и своју посету обележили минутом ћутања. Ту тишину прекинуо је глас наше разредне, која је ускликнула: „Слава Вуку!” Посетили смо такође и споменик Корнелија Станковића, нашег првог композитора који се налази у близини. Оба споменика налазе се у парку који стоји на некадашњим темељима Табана, насеља у Будиму у ком су некада живели Срби, а којем се више не назире траг и за које су везане многе интересантне легенде - како мађарске, тако и српске. Све те приче биле су нам веома интересантне и занимљиве: од освајања тврђаве од стране Османлија, преко живота турских паша, па све до до страдања светог Гелерта. Ипак, најинтересантније су приче везане за остатке некада велелепне српске саборне цркве у Будиму, од које готово ништа није остало, и која је прошла кроз поплаве и пожаре, да би на крају била срушена од стране људске руке на обали Дунава. Такође смо обишли и Будимску тврђаву и са ње посматрали предео где су се некада налазиле све ове нама фасцинатне и значајне културне баштине. Док смо уживали у погледу, упоредо смо разговарали са професорком Ксенијом, која нам је ствари приказала из једног новог угла и проширала нам видокруге.

Неописив је осећај видети нешто своје, што вас подсећа на дом, у некој другој земљи и на другом подручју, где се тако нешто не очекује. Такође треба рећи да је врло битно ценити и неговати традицију нашег народа, јер без ње губимо своје „ја”.

Мирјана Ђурић и Ања Реџовић, 9.б

Основци на Вуковом споменику

На дан рођења Вука Стефановића Караџића, 6. новембра, ученици 3. разреда и ми смо отишли до његовог споменика. Вукова спомен-биста се налази у Будиму у I кварту званом Табан. У близини споменика се налази старо термално купалиште Рац, у које је Вук навраћао да лечи своју ногу.

У његову част однели смо венац и положили га крај његове бисте. Ову прилику смо искористили да се подсетимо најважнијих Вукових заслуга и дела. Он је неуморно сакупљао народне умотворине и спровео је реформу српског језика. Вук Караџић је осавременио данашњу ћирилицу. Његове познате речи су: „ Пиши као што говориш, читај како је написано“.

Новинари 4. разреда: Нина, Јелена, Милеса,

Вид, Марко, Мелентије, Стефан С. и Дарко