У Српској основној школи у Ловри одржано предавање о пчелама и меду

Пчела – најдивније чудо природе

У оквиру пројекта државне коморе (Állami Kamara) у Српској Основној школи у Ловри, деца су имала изванредну прилику да 13. новембра присуствују предавању о пчелама и меду. Ову, изузетно занимљиву тему, деци је приближио Херемпели Габор (Hörömpöli Gabor) који се са супругом, Радмилом Мијатовић, успешно бави пчеларством. Њих двоје су искористили погодне природне услове села, те су постали познати по производњи квалитетног меда и пчелињих производа.

Предавање је почело разговорм о томе шта деца знају о пчелама. Прва асоцијација била је Пчелица Маја (Maja méhecske) из истоименог цртаног филма која је деци један од омиљених ликова и из кога су могли пуно тога поучног да дознају о овим вредним и корисним инсектима.. После тога су сви заједно погледали документарни филм о пчелињем друштву. Све је то био одличан увод за занимљиво предавање.

Господин Габор и његова супруга су деци показали основне реквизите пчеларске опреме: кошнице, заштитно одело пчелара, димилицу, као и производе: саће, нектар, полен, а на поклон су им донели и теглице меда. Деца су могла све да додирну, помиришу, пробају и питају о свему. Научили су да је мед једно од најдивнијих чуда природе који нас не престаје одушевљавати својим својствима али и начином на који се добија захваљујући вредним медоносним биљкама и пчелама. Научили су да се мед добија од сабраних воћних и других сокова прерађених у пчелињем желуцу. Излучени сок одложен у поклопљеном саћу претвара се у мед. Дознали су да се мед може добити само од једне биљке а може и од више, скупљањем нектара са више биљака. Такав је шумски и ливадски мед.

Да су пчеле препаметна бића иако имају мозак малецки као сусамово зрно, оне знају да разликују, осећају, препознају, памте, рачунају, знају шта је симетрично а шта асиметрично, најсавршенији су градитељи, договарају се помоћу плеса и још пуно тога су деца чула на предавању. Научила су нове појмове попут: плес пчела, матица, кошница, нектар, полен, восак... Научила су врсте меда: ливадски, багремов, липов, сунцокретов, шумски, планински, боров, мед од детелине, кудеље и још многе друге врсте и да у Ловри има највише меда од репице. Запамтили су и то да та мала бића имају савршену оријентацију у времену и простору, те да разликују више од 130 мириса. Затим да је мед намирница која се не квари и која нема рок трајања. Он је најкориснија је храна која постоји, садржи све потребне витамине и минерале, као и друге састојке важне за наш организам. Препоручује се да га узимају и одрасли и деца и то дрвеном или порцеланском кашичицом. И ако су прехлађени, ако их боли грло, ако осећају слабост, ту је чудесна намирница која помаже. Све врсте меда су одличне и као лек и као храна. Деца су се распитивала и о разлици између оса и пчела, о томе како живе пчеле, какве су њихове породице у којима свако зна свој задатак. Очигледно да је тема била врло интересантна јер су деца спонтано питала. На предавању су дознали да њихови предавачи, мештани, своје пчеле држе у кошницама у шуми крај Дунава. Током године их селе на места цветања сезонских биљака, на „пашу нектара“. Обилазе их и хране, а у зимском периоду када све утихне и природа потоне у дубок сан, и оне се умире и чекају пролеће, сунце и цвеће.

Већ сутрадан, мали забавиштанци су цртали пчеле, настајале су маштовити цртежи о доживљају предавања, о ономе шта их је највише дотакло. А малишани из школе су наставили да причају са учитељицама о пчелама и меду. Неки су се јавили са тегобама у грлу и затражили кашичицу меда од учитељице Софије. Било је ово симпатично свима. Дакле, не никако, одмах лек. Има нешто слађе, лепше и здравије у чудесном меду који стварају још чудесније пчеле.

Чувени научник Алберт Ајнштајн је изјавио да ће, ако нестану пчеле, нестати убрзо за њима и човек. Зато је важно да чувамо пчеле, а да бисмо њих сачували, морамо чувати природу, биљке и дрвеће, воду, чист ваздух... Државна комора је свакој школи поклонила једну количину меда паковану у малим, практичним врећицама. На радионици са децом и предавечем, дружиле су се учитељице и васпитачице: Софија Иванов, Милица Алексов и Милева Алексов.

Највреднија створења на планети

Не треба говорити да је неко вредан као мрав, тачније је рећи: „Вредан као пчела“. Пчеле живе у у савршеној организацији у којој се тачно зна ко шта ради. Оне се не роде са знањем како да направе мед, већ то науче од старијих. Послови се деле према старосној доби. Пчеле од 1– 2 дана старости чисте ћелије, 3– 11 дана хране ларве, 12 – 17 дана производе восак, носе храну и врше погребне дужности, 18 – 21 дан старости стражаре на улазу у кошницу а од 22. дана, па све до смрти (40 – 45 дана) прикупљају нектар, полен, воду, опрашују цветове без чега нема ни плода ни рода. Да би произвеле 1 кг меда пчеле треба у кошницу да унесу 3–4 кг нектара, а из једног цвета пчела усиса око 0,02 мг нектара. Научници су израчунали да морају обићи око десет милона цветова и прелетети хиљаде километара. Све ово нам довољно говори да су навреднија створења на планети.

Пчела може одлетети од кошнице скоро 8 км и без грешке ће наћи пут назад. При лету без терета пчела развија брзину до 65 км на сат.

Пчеле не чују, али имају имају стотине очију од којих свако гледа у другом смеру и помоћу којих успешно распознају боје. Пчеле имају изванредно чуло мириса, и способност распознавања и најфинијих вибрација у својој околини. Она замахне крилима око 11.400 пута у минути, због чега и чујемо звук ‘зујања’.

Матица је једина пчела у кошници која полаже јаја, у летњим месецима и до 2.500 јаја дневно. Може да живи и до пет година. Свака пчела има јединствен мирис по којем је друге пчеле у кошници препознају.

Пчеле могу убости, и то само ако осећају опасност. Разлог њихове смрти након тога је тај што се жаока ‘закачи’ за људску кожу и истргне је од тела пчеле.

Храна богова

Мед је и најсавршенији производ природе, у њему се налазе готово сви састојци који граде људски организам.

Мед је једина прехрамбена намирница која никада не може да се поквари. Већина опасних бактерија не могу живети у меду.

Медоносне пчеле производе мед већ 150 милиона година и оне су једини инсект који производи храну коју једу људи. Све цивилизације су имале огромно поштовање према пчелама и њиховим производима. Пчеле воле сунце те их називају још и "кћерима сунца". О меду се

писало још у време клинастог писма, познавали су га стари народи Сумера и Вавилона. Мед у затвореним теглицама пронађен је у Тутанкамоновој фараонској гробници. Слике пронађене у пећинама које приказују сакупљање меда старије су од 13000 година пре Христа. Њихов нектар био је, у митологији, храна богова. Убити пчелу сматрало се за један од највећих грехова. Цениле су се попут богатства и биле су средство плаћања.