Плес, радост живота

Бројне су ваннаставне активности ученика Српске школе „Никола Тесла“. Оне су саставни део образовног процеса и њима се поклања велика пажња. На матурској вечери, плес је најлепши део приредбе. Ученици тада играју класичне и модерне плесове које су током школовања савладали. Разговарали смо о плесу са Аном Маргушић, Аном Вулетић, Аном Малушић и Маргаретом Ашин.

Ана Маргушић: „Плес ме је формирао као личност“

„Први тренинг плеса никада нећу заборавити. Била сам у петом разреду. Нисам смела да се погледам у огледало у плесној сали јер нисам имала довољно самопоуздања. Али већ први наступи су ми га враћали, а после првог плесног кампа сам се потпуно ослободила и почела да изграђујем своју индивидуалност. Тренирала сам свакодневно и веровала у успех. Тако сам 2015. године са мојом групом победила на Државном такмичењу у Будимпешти. Највеће искуство за мене је било светско такмичење у Холандији у октобру 2018, где смо освојили прво место, међу такмичарима из више од 50 држава. То узбуђење, радост и срећу је немогуће описати. Поделити успех, то је сјајно. Плес ми је помогао да се формирам као личност. Он је усклађеност говора тела, мисли и емоција. Захвална сам мом клубу „Black Time“ и тренеру Бригите Сабо која ме је томе научила. Волела бих да и сама будем тренер, да друге учим плесу, да људима откријем моћ и лепоту играња. Добар си плесач ако можеш да се опустиш, ако умеш да импровизујеш и машташ. Ускоро ће матурска свечаност, пантљике. Професионални кореографи модерних плесова раде са одељењима 12 а и 12. б, а моје одељење је одабрало мене да са њима увежбавам нашу тачку. Поносна сам због тога. И знам да ћемо бити најбољи јер сви учествујемо у размени идеја. Сви дајемо набољи део себе. Пуно ми помаже Марко Лато који ради музику. Наша тачка је пуна изненађења и надам се да ће се допасти публици. Намеравам да упишем уметнички факултет, смер за монтажу и режију кратких филмова, реклама, клипова, а плесом ћу да се бавим док год могу, а желела бих да то буде цео живот.

Ана Вулетић „ Плес је препуна чаша воље за живот“

„У свет ове уметности сам ушла кроз класичан балет у сали „Дечијег културног центра“ у Београду. Увек ће ми у глави бити слика са мојом сестром у плесним балетанкама и костиму балерине. Она је мени изгледала као мала вила која плеше у најчаробнијој представи „Крцко Орашчић“. Сваки пут када нисам била сигурна у себе, погледала бих њу. Покушавала сам да учим од ње, и у сали и код куће. У забавишту је васпитачица предложила родитељима да ме упишу на плес. Балетанке и звук клавира убрзо су замениле дречаве патике, и хитови за децу Бранка Коцкице. Научила сам да слушам музику и играм онако како ја желим, да покрете изводим на начин на који ја доживљавам песму и ритам. Кад сам кренула у основну школу, истовремено сам ишла у клуб „Скок“ у ком се учио модеран балет. Овај плес био је спој управо оног што сам до тада учила, балета и модерних плесова. И данас памтим покрете који су пратили песму „Rolling in the Deep” од Адел, те 2011. године. Гледајући серије „Корак напред“ или „Плесна академија“, а посебно филм „Step up“сам схватила да је хип хоп нешто посебно. Тако сам завршила испред улаза у плесну салу „Елита“. Огледала у сали су се тресла од јаке музике. Највише ми одговара плес у „слободном стилу“. Врло брзо ми је постала навика да играм по кући или школи. Дешавало ми се да заплешем сасвим случајно чак и на часу. Скупила сам храброст да одем на „плесне борне“, незванична такмичења на којим се такмичимо један на један уз потпуно непознате песме. На овим такмичења сам постизала одличне резултате. Соло плес у слободном стилу за мене представља нешто само моје, посебно. Уметност коју стварам својим мислима и својим телом. Сада играм у Будимпешти, у плесној школи „Краљевство уметности“ (Art Kingdom), где учим од најбољих. Плес је препуна чаша снаге и воље за живот.

Ана Малушић: „Плес је један од мојих дарова“

„Све је почело тако што ме је моја цимерка замолила да одем са њом на један час хип хопа. Моје тадашње знање о плесу сводило се на гомилу прегледаних видео клипова на Јутјубу и пар часова балета у вртићу. Прихватила сам њен позив и заувек ћу јој бити захвална што ме је извукла из дома тог уторка. Отишла сам, допало ми се и уписала сам се на хип хоп. И поред тога што ми је у почетку било тешко, заволела сам га. Пријало ми је то што емоције могу да прикажем низом покрета, а не искључиво речима. У сваком слободном тренутку сам вежбала, гледала видео-клипове и покушала да попуним празнине. Испробала сам се у разним стиловима и у модерном плесу, у хаусу, попингу, џез фанку и многим другим. Ишла сам на разне плесне радионице и упознала велики број плесача. Ништа лепше од сале пуне људи коју везује једна страст. Плесом изражавам себе, без икаквог суздржавања, ослобађам се негативне енергије и емотивног терета. Апсолутна слобода у сваком покрету. Плес је један од мојих дарова

Маргарета Ашин: „Уз плес постајем бољи ученик“

Маргарета - Грети Ашин, из Тукуље је ученица 12. а одељења. „На плес идем од своје треће године. Плесала сам балет, бавила сам се и ритмичком гимнастиком и акробатиком, сада играм фолклор у Табану. Највише награда сам освајала у ритмичкој гимнастици. На државном првенству сам једном била трећа. Нажалост, ритмичку гимнастику нисам могла да наставим јер је та врста плеса, уз балет, најзахтевнија. Још ме на њу подсећају моје балетанке и хаљинице, у којима сам наступала. Захваљујући плесу, јако пуно сам путовала. Наступали смо у многим градовима у Мађарској али и у Европи. Плес је нешто што ме чини срећном, у чему уживам. Што се тиче фолклора, волим га као израз покрета, ритма и музике. На крају, фолклором изражавамо и наше национално биће. Вероватно се кроз игру лакше и учи јер она ослобађа од напетости и лоших емоција."

Човек игра кад је радостан

Плес је одувек био део неког ритуала или забаве. У једном тексту песник Јован Дучић каже: „Човек пева и кад је жалостан, али игра само када је радостан...Све што је радосно игра на сунцу, и све игра у ритму и у хармонији. Стога, плес и трeба да личи на покрет какав постоји у природи: на лелујање жита, на таласање мора, на титрање воденог млаза, на треперење лишћа, на игру крви“.

Хип хоп је музичка форма и културни покрет, животни стил који сједињује елементе технологије, уметности и урбаног живота. Започели су га млади Афроамериканци али је убрзо постао популаран на свим континентима и широм света се одржавају такмичења у овом плесу.