Search
  • Анђела Топић, 9. ц и Јована Секулић, 9. б

Посетили смо Ђур и православну Николајевску цркву

Екскурзију у Ђер (мађ. Győr) или Ђур, како овај градић на граници Словачке и Мађарске, Срби изговарају, доживели смо као награду. Дан је био као створен за излет. Леп, сунчан, све је мирисало на рано пролеће. Нас 16 ученика је пошло са домским васпитачима: Горданом Ђерђ, Зорицом Јегер и Славицом Зељковић са намером да будемо присутни на литургији у православној цркви у Ђуру која потиче још из 1730. године. Службу је служио владика Лукијан, а за певницом су, између осталих, биле и наше гимназијалке: Ана Поповић, Александра Секулић, Ленка Кипријановић, Софија Чубриловић и Марија Јовановић. У овој цркви се годинама није чула православна молитва. Срба већ одавно нема на овом простору. Цркву је сада гркокатоличка. Ту се током године одржавају мисе, али црква и даље служи својој намени. Људи се моле Богу. Цела служба је била један величанствен и дирљив доживљај.

У цркви смо чули проповед, али смо имали и историјски час о угледним интелектуалцима који су некада овде живели. То је био град српских шајкаша који су се борили против Турака. Они су чували границе, али су својом борбом допринели да се сачува и сам Беч. Један од последњих српских деспота прослављен у бројним биткама, био је Павле Бакић. После цркве смо сви заједно били на доручку. Ту смо чули једну интересантну проповед јер нам се владика Лукијан обратио беседом:

„Бог се може спознати кроз своју творевину. Ви учите и можете написати хемијску формулу човека, јер се зна колико је човек процената воде а колико других елемената. Али има нешто што се не може изразити ни хемијском формулом, а то је душа у човеку. Човек са душом има исти састав као и онај без душе, али је разлика итекаква, јер један је жив а дуги је мртвац. До спознаје Бога се може доћи кроз науке које изучавате. На пример, и у математици се тражи вера. Верујемо да се две паралеле секу у бесконачности. Па и други закони и аксиоми траже од нас веру. Од математике је узвишенија степеница ка спознању Бога астрономија са својим законима. Космос се шири и то једном устаљеном динамиком. Ако рачунамо уназад долазимо до његовог настанка или до прве главе Постања у Библији: „Бог рече: 'Нека буде светлост'. И би светлост“... Од ове науке је, по речима покојног нашег будимског владике Данила, још узвишенија философија, а изнад ње је најузвишенија религија, Божије откривење. Сваки човек је оригинал, створен по лику и плану Божијем. Бог има план са сваким од нас. Ми треба да одгонетнемо у себи тај план. Човек има слободу да употреби или злоупотреби то што му је Бог дао. Зато треба да пазимо шта чинимо својом слободном вољом, јер по речима апостола Павла: „Све ми је дозвољено, али није све на корист.“


Ова последња реченица ми се посебно допала јер је реч о слободи и нашем избору како ћемо да је користимо.


Јована и ја смо добиле задатак да нешто испричамо о овом граду. Ми смо то и урадиле. Са интернета смо скупиле податке. Оно што нема на интернету су наши утисци. Град је изузетно чист, већина улица је покалдрмисана гранитним плочама, зграде су уједначене висине у самом центру, грађене у барокном стилу, са необичним угаоним балконима и прозорима (кибиц фенстерима), посебно се истичу велелепна здања цркава, градске скупштине, синагоге, школа и позоришта. Има пуно споменика лепо сачуваних који говоре о значајним личностима и догађајима. И све ово говори о људима који знају да чувају све своје. Овај средњевековни град лежи на ушћу Рабе у Дунав.. Направили смо пуно фотографија за успомену, највише на градском шеталишту.


Излет је био добро организован. Захваљујемо се директорки, васпитачима и нашем возачу Пери који нам је током пута пуштао музику за свачији укус. Сви смо били јако лепо расположени. Научили смо пуно тога лепог и занимљивог. Радујемо се унапред новим излетима.


44 views