top of page

НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Славица Зељковић

Срећа је бити члан доброг тима

У врло срдачној и приjатној атмосфери, у будимпештанском „Ресторану 400“, фудбалском тиму „Тесла“, Српске гимназије, 22. маја, додељене су захвалнице за успех у школској 2018/19. години. Догађај је организовао проф. Властимир Вујић који је и тренер екипе. Дружење и уручивање признања као и идеја да се сваке године ученици упознају са неким популарним спортистом, на опште задовољство свих, успешно реализована. Ове године је фудбалерима за мало измакло једно од прва три места на Ђачкој олимпијади. Освојили су 4. место, али је и то врло добар резултат с обзиром да су конкуренција биле и спортске гимназије. На турниру српских насеља који је одржан у Десци, у оквиру манифестације Месец српске културе, Теслини фудбалери су били други.

Професор Вујић је рекао да је генерално проблем у школским тимовима што ученици по завршетку школовања кад су већ оформљени као спортисти, одлазе. Сваке године је то тако, a ове из тима одлази чак 6 играча. Он се захвалио момцима на одличној сарадњи и пожелео им свако добро на матури и пријемним испитима на факултетима као и то да наставе да играју фудбал и да живе у спортском духу: „Саставни део спорта је научити побеђивати и носити награду као и пораз. У сваком случају и једно и друго су значајна искуства за младе спортисте.“ Ученици су се свом професору такође захвалили за труд уложен у њих и у њихове заједничке успехе. Њима је био посебан доживљај да упознају Марка Николића бившег тренера „Партизана“ и садашњег тренера мађарског „Видеотона“ који сада живи у Будимпешти. Поздравили су га одушевљено снажним аплаузом. Са њим је био и његов помоћни тренер, Радоје Смиљанић. Младим фудбалерима, је врло импоновало што су им пехаре и награде управо они уручили. Марко Николић се обратио ученицима Српске гимназије и пожелео им да не забораве да иза сваког успешног спортисте стоји врло велики рад и одрицање. Исто тако стоји и велика срећа јер задовољство је припадати добром тиму и кроз то научити пуно о односима међу људима.

Он је ђацима, пре свега, био подршка и охрабрење. Издвојио је време да их поздрави и упозна. Фудбалерима се обратио и Борислав Рус, који је био ђак и професор Српске школе, а сада је у пензији и председник је Српске самоуправе у Будимпешти. Он је рекао да су ученици Школе и раније били одлични фудбалери, један од њих, Никола Панчић из Гаре који је био олимпијски првак, али их је било и из других мањинских заједница из Мађарске, врхунски фудбалери су били: Алберт Флоријан из Сантова, проглашен најбољим играчем у Европи, Антал Дунаји (Антун Дујмов из Гаре), олимпијски првак. И сва тројица прволигаши и репрезентативци. Емотивно је пренео атмосферу и занос своје генерације за овим спортом, у време наставника Антуна Кричковића. Услови нису били никакви, школа није имала велико игралиште, али и оно што је имала, ђацима је било довољно да играју. Поменуо је и неколико фудбалера високог ранга који су били ученици проф. Властимира Вујића и ученици Српске гимназије. То су: Драган Ивановић – Гаћета који је касније био тренер крушевачког Напретка, новосадске Војводине и кулског Хајдука, Бориса Тасића који је у Мађарској играо у БВШЦ, а у Србији у прволигашу "Раду" из Београда, завршио је Факултет физичке културе, Владимир Вировкић био је играч у мађарским лигашима "Чепелу" и "Трећем кварту", а у САД на студијама играо за америчку фудбалску репрезентацију до 21. године, Предраг Јокић који је играо за сениорску фудбалску репрезентацију Канаде, а шездесетих година играо чак за репрезентацију Мађарске и био је олимпијски шампион. Сваке године Српска школа однегује један број врхунских спортиста који су понос свима нама.“ Борислав Рус је, затим поклонио Марку Николићу неколико књига из историје, културе и етнографије Срба у Мађарској у жељи да се Марко, као нов човек у српској заједници, упозна са њеним институцијама и начином живота.


Током вечере се спонтано разговарало о различитим темама. Марко Николић се интересовао колико Срба живи у Мађарској, о њиховој историји у овим крајевима и како опстају и чувају свој језик и културу, каква је сарадња са институцијама у матичној држави. Питао је за рад Школе, Културног центра, Српског позоришта.


Овај догађај је забележен од стране, Радио Печуја, „Српских недељних новина“, спортског журнала „Nemzeti sport” и фоторепортера Јозефа Киша, РТС и ђачког листа „Гимназијалац“.


 

Награде и добитници


Додељена је награда најбољем стрелцу, Ивану Хрваћанину. Признања су припала Стељић Вањи, Југовић Алекси, Газдаг Алексанару, Бицок Вељку, Мановски Димитрију, Павловић Вањи, Ивану Хрваћанину, Сергеју Цабо и Круљ Душану. На оваквим, већ традиционалним свечаним скуповима, тим се опростио од фудбалера матураната. То су: Зоран Јошић, Мирко Желер, Теодор Тричковић и Стефан Голубовић. У знак сећања на тим „Тесла“, ученици су добили дресове и књигу о фудбалу „Кад престане игра, почиње рат“ Зорана Аврамовића познатог публицисте и колумнисте из области спортског менаџмента.

bottom of page