Search
  • Марија Симић

Незаборавна екскурзија у Чешки Крумлов

Друго полугодиште школске године са собом доноси неизоставно питање: „Куда отићи на екскурзију?“. Бавећи се овим питањем, почели смо да разматрамо разне могућности. Љупку Братиславу смо већ обишли, Праг је прошле године ватрено освојио наша срца а величанствени Беч смо посетили у јеку новогодишњих припрема. Отуд се некако чудновато створила идеја да би се ове године могао посетити још један добро чуван драгуљ Чешке - Чешки Крумлов. Уз неуморно залагање наше разредне Светлане Чемерикић Кучере, све потребне припреме за пут су лагодно обављене. Доласком топлијег времена прибижио се и дан кретања на ову, наравно, дугоочекивану екскурзију. У рано јутро петка, 29. маја, окупивши се испред школе сачекали смо да пристигне наш водич Александра Алексић као и аутобус који ће нас у наредна два дана возити. Нашу разредну није омео умор да нам као и увек, мајчински брижно, припреми њену чувену питу са сиром - нашу већ традиционално омиљену посластицу на путовањима. Без непотребног одуговлачења, кренули смо у тачно договорено време. Првих неколико сати, возили смо се аутопутем ка северу и граници, а затим смо прешавши у Аустрију имали прилику да

омамњено уживамо у погледу на крајолик умивен свежим планинским ваздухом и јутарњим зрацима Сунца, на бескрајне ливаде, шуме и кућице које су се у недоглед низале дуж пута. Крећући се према првом циљаном одредишту, градићу Роженбергу, улазимо у Чешку а даљи пут настављамо возећи се кроз историјску покрајину Бохемије. Мала непријатност у виду прениског тунела, на велику жалост омела нас је у посети Роженберга, те смо наставили право према Чешком Крумлову. Ближећи се уласку у град, предео постаје брдовитији, ту и тамо се назире понеко језерце, шумица, а пред самим градом јужно се издиже погранично планинско подручје Шумава. Као један од најочуванијих средњовековних градова заслужио је да буде уврштен на Унесковој листи Светске баштине. Подигнут је на стеновитом рту уз саму обалу Влтаве, која у горњем делу свог тока прави неколико оштрих окука што целом крајолику придодаје неку романтичну и помало мистичну атмосферу. Након што смо се сместили у хотел, у истом часу смо кренули у обилазак града. Уске, калдрмисане уличице означавају да је централни трг недалеко. Приметно је да је гађевинска баштина средњовековног језгра града остала нетакнута, а тако је захваљујући мирном периоду и развитку града у протеклих 5 векова. Провлачећи се кроз рој туриста у тескобним улицама назире се једно здање, које својом величанственошћу доминира над целом градском облашћу. Дичећи се својом лепотом извија се замак, један од препознатљивих симбола града. Позната је чињеница да цела земља обилује разноразним дворцима и необичним замковима, па ипак дворац у овако малом граду истиче се величином и аутентичним излегдом, а то потврђује и чињеница да је од њега већи само Прашки двор. Његова изградња трајала је од 13. до 19. века,а како је мењао више власника сваки од их је дограђивао делове и уређивао одаје према сопственом нахођењу и укусу свог времена. Из ове динамичне историје замка произилази данашњи целокупни изглед, те екстеријер и ентеријер имају обележја готског, ренесансног и барокног стила. Комплекс се састоји од пет засебних целина, четрдесетак палата и помоћних објеката као и једног од најстаријег сачуваног театра у којем се, због старости опреме, само три пута годишње изводе представе и барокне опере под светлошћу свећа. Ова симпатична традиција као и безброј других одржава призвук и дух тих давно винулих времена. Запутивши се ка чувеној пивници, разледање смо наставили шетајући се градом чији центар испуњава шум реке, звук каскања на калдрми, живописно осликане кућице, дућани, уметничке галерије..симпатични локални кафићи. Ка хотелу смо кренули да се враћамо уочи самог заласка Сунца, а пријатно вече провели смо на обали оближњег језерцета. Сутрадан изјутра одмах након доруча, не губећи ни часак, запутили смо се ка новом одредишту, граду Чешке Буђејовице, највећем граду јужне Бохемије. Овај град је познат по чувеној пивари Будвајзер (Budweiser Budvar) која свој препознатљив производ који извози у цео свет. Занимљиво је то да је она у дугогодишњем судском спору са америчким гигантом Анхаузер-Буш око коришћења имена, што је најстарији привредни судски спор у свету до данашњих дана. У фабрици нас је дочекала симпатична жена која нас је спровела кроз фабрику, објашњавајући нам дуг историјат рада фабрике и увоећи нас у тајне рецептуре прављења овог пића. Обишавши главне посторије пиваре, на крају смо имали прилике и да дегустирамо тек направљен производ. Обишавши пивару остало нам је још пар сати предвиђених за обилазак града. Град Чешке Буђејовице почео се развијати у 13. веку, на ушћу речице Малше у Влтаву. Оснивањем Републике Чехословаче 1919. године, град је изгубио своје немачко име Будвајс (Budweis) и добио садашње, чешко. Стари град, са својим правоугаоним планом око среишњег трга, представља типски пример плански уређееног града за средњовековну архитектуру. Многи значајни споменици културе су сачувани а међу њима се издваја звоник „Црни торањ“, Катедрала приказа Пресвете Богородице, железничка станица у стилу аустријске сецесије као и градска већница украшена фрескама и бронзаним гаргојлама. Ускоро се приближило време договореног поласка, па смо се сместивши се у аутобус спремили за дугих 6 сати вожње. У нашу Пешту вратили смо се испуњени још једним вредним искуством. Путовати значи развијати се. Како би нам била на корист и трајано нам обогатила живот, путовања морамо доживети као нешто много више од самог разгледања споменика и културних заоставштина, она су дубока и трајна промена идеје живљења.


59 views