НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Јана Шошић, 10/б

Бруцошијада 2021

Нађите се на раскрисници међу двоје врата - једна су цвећем окићена, бела, сјајна, и до њих вас води утабана стаза којом сте, чини се, већ ходали; друга су већ широм отворена, унакажена, и како бисте до њих стигли, трновит је пут, но, како рекох, отворена су. Иза прага, светао је пут, златна стаза, што и пут ка Озу олако засењује.


На том раскршћу, покушајте да останете прибрани. Разумни. Иза првих врата мистична је будућност, а стари путеви не воде новим искуствима. Није ли неуко пасти на шарм навика и не отиснути се у нове изазове, притом знајући да се по завршетку истих потенцијал целог вашег бића напокон ослобађа из чауре прошлог детињег живота?


Најсмелији, ишли су на ризик; напустили су норме, закорачили ван калупа већ начињених корака. Они, су међу нама. Овде, где је цењена мањина бити лепше него свој на свом, третиран увек просечно и стрепећи за могућности које ће вам бити пружене. Они, су сваке године све бројнији, и уточиште проналазе у Српској гимназији „Никола Тесла” у Будимпешти као бруцоши - полазници 9. разреда, делимично преплашени стампедом новина што их гази и мори све док из ње не изађу јачи.


Старији ауторитети, боље речено, свега годину дана старији ученици који су прошли све фазе прилагођавања, бруцошима традиционално приређују симулацију у виду тематске недеље током октобра, у јеку кишне јесени када разлог за радовање дословно увек морате измислити. Наша симулација заправо је ништа друго до приказ самог преласка прага, последња у низу прекретница чији је циљ финално зближавање, што у међуљудским односима, тако и између ученика и сасвим нове, интригантне средине.


На Бруцошијади, симулирамо живот - постављамо деветаке у низ непријатних ситуација, излажемо их бизарном, неуобичајеним амбијенту у ходницима и учионицама, те их и анимирамо прецизно осмишљеним играма - и све то, тематски и тактички. Затим, кулминацију збивања крунише журка, као награда за пролазак кроз седам дана контраверзних интеракција.


Овим ритуалом, по први пут у школском систему јавља се суштина живота, хронолошки след који ова установа готово и не примењује - прво тест, па лекција.


Одржавањем Бруцошијаде, бруцоши одређују јесу ли заиста компетентни за нови почетак, и како то обично бива, и када нису сасвим припремљени, Бруцошијада их, на изврстан начин, припреми.


Како је дешавање увек експлицитно тематско, ми, десетаци, нисмо штедели на креативности приликом смишљања теме овогодишње бруцошке недеље.


С намером да сликовито прикажемо како је нормално проћи кроз известан хорор при одласку од куће, напуштању пријатеља и породице и започињању новог поглавља, претворили смо школу у Кућу страве и ужаса.

У недељу, дан пре почетка, неколицина изузетно преданих организатора окупила се у просторијама школе и марљиво украшавала сваки делић школских просторија. Почев од степеништа уверљиво обавијеног пауковом мрежом, преко учионица с лажном крвљу ишараним ормарићима, све до крајње сабласних тоалета обасутих натписима из легендарних хорор остварења попут „Петка тринаестог”, „Страве у Улици брестова”, „Исијавања”, „Тога” и низа других, школа је чинила фасцинантну целину и парадоксално спојен дух забаве и страхоте.


Прва два дана у недељи била су умерено загревање за планове које смо мудро чували у колевци сулудих идеја одбора за организацију Бруцошијаде, како смо га самопрозвали.


Већ у среду, преко стотину нових полазника гимназије хијерархијски је систематизовано, подељено у четири групе - зомбије, вампире, мумије и духове. Са зомбијима као најизазовнијим личностима, што се од првог дана кураже и доказују да су компетентни за потенцијалну титулу најзвучнијих имена школе, вампирима и мумијама као прелаз између две контрадикторности, и духовима као повученим интровертима, успоставили смо систем тактичког маскирања група по изгледу фиктивних створења из назива групе.


Тако су зомбији школом ходали унакажених лица јаркозелене боје и црних подочњака, вампири умрљани црвенилом лажне крви, носећи лажне вампирске очњаке, мумије у медицинским газдама увијених удова, и, на подлетку, духови, глава прекривених белим столњацима с црвеним мрљама. За њихову шминку били су задужени координатори из десетих разреда, маскирани у легендарног лика из филма „Врисак”, вешто чувајући свој идентитет.


Уклопивши и ђаке у декорацију, школске просторије гарантовано су биле најуникатнија кућа страве коју бисте могли посетити. Трудили смо се да сви уживамо, уз грохотан смех и музику, заборавивши на чежњу коју, можда каткад, опет осетимо за старим путевима.

Циљ сваке Бруцошијаде и јесте показати добродошлицу, научити их лекцијом - овде су сви солидарни људи добродошли, сви ослобођени барикада свог ега, сви вољни да буду део заједништва, по цену угледа, става - сви смо једнаки. Све и да нису од самог почетка оваквих карактеристика, деветаци то постају, када у седам дана буду изложени незаобилазним задужењима која у њима буде авантуристички дух и потребу да се држе заједно.


Октобарско кишно јутро проведено је у школи, додуше, на неуобичајен начин, што се и очекивало. Двориште гимназије киптело је од ученика и професора, који су учествовали у играма и посматрали исте. Након сати проведених плешући и узвикујући усклике подршке, упутили смо се на Талент Шоу, ново-уведени део Бруцошијаде, продукт маште и жеље за сузбијањем старих, непожељних традиција. Наиме, овај вид забаве био је добронамерно излагање појединаца умереној дози срамоте, али истовремено и ужитку. Одабрани имали су недељу дана да за задате нумере осмисле кореографију и добро науче текст, како бисмо успешно карикирали неки од великих светских музичких програма.


Свој врхунац Бруцошијада достиже на маскенбалу, журци чији се улаз плаћао добром маском и искреним осмехом на лицу. Бољи начин за завршетак једнонедељних лудорија верујем да није постојао, а оза истог става стоји и снажна армија деветака, који од завршетка журке препричавају догађаје с исте.


Једино што нам је престало јесте да се надамо да је наш циљ остварен, и да су, попут нас, наши млађи следбеници дошли до просте конклузије - вреди ризиковати. Вреди отиснути се у непознато, јер све се временом упозна. Све се истражи, на тежи или лакши начин, људска психа створена је тако да све, с вољом, може пребродити. Људи смо, те требамо једни друге. Држимо се, чврсто, као јединство, и гледајмо напред, у светло. А сав ужас, и сва страва, некада ће остати иза.