top of page

НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Марина Александрић – Ремели

Завршно путовање Еразмус+ пројекта "Measure Me Up!"


Мармарис - Светски Бисер - недеља 28. мај и пон. 29.мај

Завршно путовање „Measure me up“ пројекта, у оквиру Erasmus+ програма одржава се у Турској у периоду од 28. маја до 03. јуна 2023. године. Недеља, сунчано подне ђаци образовног центра Никола Тесла стоје испред школе и нервозно чекају на школски минибус да крену на пут који ће памтити до краја живота. Сликавши се испред школе и означивши почетак путовања, сели су у превоз и кренули ка „Франц Лист“ аеродрому. На аеродрому време је пролазило полако као на сату споро, споро, а када је дошао тренутак да се уђе у авион све је изгледало као да је време стало. Ушли смо, сели и полетели. Лет је био веома пријатан. Прво прелепи делови Мађарске и небо које је било препуно облака који су изгледали као шећерна вуна. Након сат и по времена били смо изнад Републике Турске. Кроз прозор авиона море је, препуно премалих бродова, изгледало невероватно. Уз „лептириће“ у стомаку, осетили смо да слећемо на писту аеродрома „Сабиха Гокчен“ у Истанбулу. Након дужег чекања успели смо да завршимо процедуру на аеродрому и наставили даље. Након одређеног времена успели смо да полетимо из Истанбула ка Даламану. На аеродром Даламан смо стигли веома касно око 23 часова по локалном времену. Мирис који се могао осетити подсетио нас је да смо стигли у јужније крајеве. Тим Шпаније, који је био сачињен од четири девојчице и једног дечака, чекао нас је у аутобусу. Од умора сви смо заспали. Пут од Даламана до Мармариса трајао је сат времена. Неки су пробудили и пре него што смо стигли до одредишта и могли су да виде један мали градић на обали мора који у тами светли као најведрије небо. Око један сат ујутро стигли смо у Мармарис.

Први дан почео је доласком у школу која је била наш домаћин. Ученици школе су приредили мали културни програм, отплесавши неколико плесова у знак добродошлице. Момци и девојке су изгледали као принчеви и принцезе. Након плеса уследила је кратка пауза на којој су тимови могли да се упознају, а можда и сусретну са старим пријатељима. Уследиле су презентације сваког тима. Тимови су били у обавези да припреме презентацију о себи, држави, граду и школи одакле долазе. Након представљања, почело је кратко дружење у школи. Имали смо прилику да присуствујемо мини концерту школске групе која је звучала изванредно. Ђаци, а и професори су заиграли. У поподневним часовима, уследио је обилазак града. Наши домаћини су нас спровели и показали знаменита места њиховог града. Одвели су нас до замка- тврђаве која је историјска знаменитост Мармариса. Одаје замака претворене су у собице у којима су смештени различити значајни антиквитети. Имали смо могућност да видимо од минијатурних до изразито великих скулптура. Поред тога било је различитих предмета које су људи користили раније. У средишту замка налазила се мала позорница. После одређеног временског периода наставили смо нашу шетњу по граду. По читавом Мармарису могли смо видети разне скулптуре и споменике. Завршетком обиласка града, завршио се наш први дан у Турској.


Јована Бандулаја 10.ц



Орјентација у природи, једрење - уторак 30.мај

Пуни елана и радозналости наставили смо своје путовање у сасвим новом, авантуристичком маниру и у уторак, 30. маја, када смо присуствовали игри оријентације и посетили авантуристички парк у близини марине у Мармарису. Пробудивши се разочарани сивилом неба, хрлили смо ка извору забаве и промени расположења, а већ беспрекорни домаћини омугићили су нам перфектно решење.

У јутарњим часовима, након доручка, запутили смо се у оближњи парк природе и добили прецизна упутства креатора игре- суштина се крила у коришћењу адекватних алата за оријентисање у природи, али и сопственог смисла за исту. Подељени у групе састојане из учесника из различитих земаља, сви смо успешно завршили задатак. По поласку из парка, први пут смо се суочили са чарима специфичности живота ондашњих тинејџера, који беспрекорно уживају и користе предности приморског живота, возећи се градом моторима и бициклима, проводе своје време у околини марине, и уживају тренирање једрења и роњења.

Следећа активност била је забавног карактера, дефиниција адреналинског скока. Опробали смо се у слободном паду са вештачке стене, високим љуљашкама над морем, зип-лајну и мноштву осталих изазова. Но, план нам и у наставку дана није дозволио да предахнемо, и директно нас је повезивао са свакодневницом младих спортиста Мармариса. У поподневним часовима били смо у клубу једрења, са инструкторима и ученицима турске средње школе који су већ искусни у спорту. Дочекало нас је темељно предавање о бродским мерењима, факторима који омогућавају исто, и њиховој важности. Опробали смо се и у коришћењу справа и алата за мерење дубине воде с површине. Пак, како је и природно, најупечатљивији моменат догодио се у једрилицама на отвореном мору, када смо, испрва врло невешти, учили да једримо, и стапали се с невероватном лепотом и моћи воде и ветра. По завршетку едукативног, интерактивног дела, преостало је времена и за краткотрајно купање, које смо, не размисливши два пута, радо искористили.

У току вечери 30. маја већ смо стекли неколицину пријатеља, и с њима започели традицију овог путовања- одлажење у вечерње шетње и дружење. Знајући изражено емотиван завршетак пута, често се запитам, је ли оваква иницијатива била добра идеја. Од тог уторка, спајали смо се све више, не пропустивши ни секунде да будемо заједно.


Бисер православља у Турској – Кућа деве Марије, Ефесус – антички град - среда 31.05.2023.

Последњег дана маја, у среду, учесници Еразмус размене ученика кренули су античким, светим путевима југа Турске-ка античком граду Ефесу и кући Девице Марије. Устаљеном рутином, доручковсли смо и чекали аутобус којим смо прешли руту дугу готово четири сата до прве дестинације.

Успутна станица био је Талесов музеј математике у Мугли. Музеј је испуњен практичним доказима најпознатијих и најреволуционарнијих математичких теорема. Чак и онима који не поседују нарочито интересовање за ову природну науку, игре су биле интересантно искуство. Следеће стајалиште била је родна кућа Девице Марије, чијим обиласком се обавља нека врста ходочашћа. Специфична енергија места одисала је миром и светошћу, нарочито за присутне хришћанске вернике. По уласку у кућу и паљењу свећа, прионулу смо на најсветлији, најфасцинантнији део овог искуства- писање жеља на различитим врстама подлога које су биле адекватне за исто, и качили их о узицу на зиду жеља. Личне, сентименталне и емотивне замисли пажљиво смо сачували за себе, и поделили их једино са каменим циглама светог зида.

Узевши свету воду која протиче кроз мноштво ондашњих чесама, наставили смо калдрмисаним путевима до Ефеса, велелепног споменика, оличења античког света, хеленске и хеленистичке културе. Богато културно и историјско добро две нас је оставило без даха, а љубитељи античке историје проживели су савршено интерактивно искуство усвајања нових, и представљања сопствених знања. Лично сматрам да ми је излет Ефесу један од најупечатљивијих обилазака не само у Туркој, већ и у осталим обиђеним дестинацијама- дискутовати о античкој архитектури, присећати се митологије, владара, древних племена и ванвременских збивања старог света подсетило ме је на необичну љубав ка историји тог времена. Од водича смо дознали чињенице и легенде, допуњавали их и засигурно запамтили. Научили смо ритуале одласка у антички храм, чули приче о настанку самог града и бизарном племену жена, Амазонкама. Први пут изван уџбеника и хронологија видели смо три основна типа античке архитектуре, јонски, дорски и коринтски, и уживали у јединственим грађевинама, попут фонтане, храма, амфитеатра. Културолошко обогаћивање и количина пажње коју смо имали за испричане приче били су на висини задатка.

Последњи дан маја био је и кључ нашег неформалног зближавања, пријатељства које ћемо неговати колико год нам даљина то буде дозвољавала. Сличним укусом за музику, амбицијама у сфери каријере и карактерним особинама чврсто смо се повезали, и провели наредна три дана у топлој атмосфери.


Јана Шошић, 11.б



Крстарење - четвртак 01. јун

Већ рано ујутру, без предаха и стајања, пуни елана запутили смо се у нове авантуре. Овога пута дестинација нам је била пољуљана, уз тек излазеће сунце сви заједно смо се укрцали на брод и закорачили у пустоловину. Као на филму око насу су се налазили маскирани гусари. Капетан брода је подигао сидро, раширио једра и искрцао нас из луке и запутио се на отворено море. Време је био савршено за бродско крстарење. Док још нисмо стигли до првог присталишта, уживали смо у погледу са горњег спрата, упијајући сунчеве зраке уз лагани поветарац. Првом приликом када се сидро спустило сви су похрлили у воду да се окупају у изузетно сланој води, у овом периоду године још увек хладном Медитеранском мору. Дружење су забележили сјајни акробатски скокови у воду, музика, позитивна енергија и осмеси на лицима. Поред забаве, учили смо нове ствари, направама за мерење мерили смо дубину мора, брзину ветра и опробали се у коришћењу и изучавању бродског радара. Након ручка, искрцали смо се у миран градић, где смо предвођени нашим домаћинима отишли да се засладимо. Знајући да се сада враћамо назад, сви смо уживали у призору који нас окружује и живели заједно у датом тренутку. За време вечере организована је мала прослава поводом рођендана двоје ученика Мануела и Лекси. Измамили смо им широке осмехе на лицу и верујем да ће овај рођендан заувек памтити сећајући се дивне торте, наше рођенданске песме на три језика уз пратњу мајсторског виолинисте Реље и славља које је тек уследило. Од толиког узбуђења нисмо ни помислили да направимо паузу, дан на мору нас изгледа није довољно исцрпео и увече смо сви заједно отишли у кафић да употпунимо овај предиван дан. Уживали смо у шетњи по Мармарису, градили нова познанства, успомене и стицали дивне пријатеље, за које тада још, нисмо били свесни колико ћемо заволети.


Научни парк - петак 02. јун

Дошао је и последњи дан наше пустоловине. Завршни дан смо започели одласком у научни парк града Мармариса. Професори домаћини су приказивали различите експерименте међу којима су најзанимљивији били приказ електрицитета и наелектрисања помоћу балона и косе ученика добровољца, притисак, промене фреквенције звука, равнотежа, оптичке илузије, мала макета која приказује како настаје водени вртлог, направа која куца у ритму вашег срца и још многе друге. Послужили смо се чајем, отишли назад на ручак у хотел и спремили за свечану церемонију затварања која се одржала у школи домаћина, на истом оном месту где смо се првога дана представљали и први пут упознали. По завршетку говора директора, уручене су дипломе за учешће свим ученицима и професорима. Најхрабрији и иначе најпричљивији професори су се обратили говорима који су били духовити, али и изузетно тужни, јер је управо Турска била последња дестинација пројекта Measure me up, последња шеста држава у коју се путовало. Са сузама у очима изашли смо на двориште школе и овековечили овај предиван пројекат заједничком фотографијом. Ово је био само формалан завршетак, за нас је предстојао читав дан и у нашим срцима он се никада није завршио. Сви су се ушуњали у своје собе преплављени емоцијама да одморе и напуне батерије за последње вечерње дружење. У организацији наших дивних домаћина отишли смо у традиционални турски ресторан. Пробали смо неке од њихових специјалитета, њихов омиљени дезерт, окусили смо рапсодију различитих укуса и зачина. Атмосфера која је владала за столом била је гостољубива, провели смо вече задивљени њиховом храном уз смешне разговоре на више језика. Домаћини су се потрудили да имамо потпуни доживљај Турске и учинили су све што је било у њиховим рукама да се осећамо пријатно и да се заљубимо у Турску како бисмо се поново вратили, у чему мислим да су и успели. Пуних стомака, лепо расположени кренули смо у шетњу назад, када су нас домаћини још једном изненадили њиховим гестом и приредили нам изненађење. Организовали су дружење на јахти где смо заједно слушали музику, таласе мора, такмичили се међусобно у јачини и провели сваки тренутак уз причу. На путу ка хотелу са некима смо се већ растајали, почеле су да се јављају емоције, да се исказују најлепше жеље и надања да ћемо се поново некада срести. У хотелу смо наставили дружење играњем билијара, никако нисмо желели да се то вече приведе крају. Како је време пролазило један по један, наш другар, је одлазио и редом смо се поздрављали, опраштали се и растајали дуже од пола сата. Ништа боље није могло да дочара колико нам је било лепо свих пет дана дружења, учења и забаве, но управо чврсти загрљаји и сузе на образима. То је био највећи и најискренији показатељ, којим се последњи дан завршио уз обећања и надања да ћемо се поново сви негде срести и створити нове заједничке успомене.


Антонија Санковић 11б



Повратак - субота 03. јун

Смех, срећа, музика, храна, море и заједница су само неке од речи које су ми асоцијација на протекле дане.

Од првог до петог, сваки дан је бољи од претходног. Пријатна и пријатељски настројена атмосфера Ерасмус+ пројекта је оставила утисак који не може да се заборави. Свакодневни нови изазови, занмљив и испуњен распоред нам никад није допустио да станемо и губимо време. Од ствари које су захтевале пажњу и размишљање као задаци из математичког музеја ,,Талес” као и физички захтевнији задатци попут игре оријентације престављали су велико уживање.


Но, све што је добро, има и свој крај. У петак и суботу, небо је плакало за нама. Антонија, моја пријатељица из нашег- мађарског тима је признала да, иако је била на разним језичким и спортским камповима, ниједан растанак јој није оволико тешко пао, и сви остали су се сложили. Након тих 5 дана сви смо доживели врсту прочишћења. Константно смо било окружени паметним, пристојним и заинтересованим људима без икаквих лоших намера, те нам је одлазак пао теже него било који задатак. Упознати са новим кулутурама, мишљењима и језицима овај скуп људи је тешко пронаћи ван Ерасмус+ пројекта- свесни тога, тешко нам је да поверујемо да ћемо се икад видети поново.


У суботу ујутру, пробудио сам се са призором скоро празног хотела, само румунски тим нам је пожелео добро јутро. Након доручка, завршили смо са последњим препакивањем и поделили последње поздраве и загрљаје са румунским тимом, испред хотела нас је чекао превоз ка аеродрому. На самом путу није било превише проблема, појели смо последње баклаве и играли последње пантомиме, поделили крајње утиске, срели се још једном са хрватским тимом који је ипак имао компликације са путем. Током читавог путовања назад, упркос љубави ка Будимпешти и пријатељима, ментално смо још увек играли билијар у лобију хотела „Два мора“ у Мармарису, и пустили по још коју сузу радосницу, јер смо богатији за још мноштво пријатељстава.


Реља Малетковић 9б.

Comentários


bottom of page