top of page

НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Ангелики Иванов, 12/а

Упознавање са светом преводилаштва

Дана 11. октобра Маја Матић, Тиа Малогајски, Никола Богдан, Стефан Толић и потписник ових редова, ученици 12/а разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти, имали смо част, да присуствујемо на једној веома занимљивој приредби, где смо имали задатак да упоредимо поједине преводе одређеног сонета Виљема Шеспира, најзначајнијег енглеског, уједно и светског драмског писца и песника. Манифестација је била одржанa у поподневним часовима 11. октобра на Универзитету ЕЛТЕ, у згради Међууниверзитетског француског центра. Главни организатор овог интересанстног догађаја била је преводилац Моника Мештерхази, која је уједном песникиња и добитник награде „Атилa Јожеф”.


За предмет анализе био је одабран један сонет, пошто је ова форма и врста песме најпогоднија за изучавање. Тако је овом приликом изабран Шекспиров 11. сонет, писан на енглеском језику, како би сви могли да разумеју оригиналан текст. Пошто је представник групе организатора био лав, тако нимало није случајно што је од укупно 154 Шекспирових сонета одабран управо поменути 11. сонет. Наиме, мотив лава се одмах у првом стиху јавља у наведеном сонету. Песму смо добили на оригиналном енглеском језику, на мађарском језику и чак две варијанте превода на српском језику.

Свака група је имала једног вођу, који заправо ради преводе на одређеним језицима. Тако смо имали част да радимо заједно са Емеше Рајсли који преводи и на српски језик. Што се тиче Шекспирове песме, добили смо преводе српског песника Стевана Раичковића и хрватског преводиоца Мате Мараcа. Поред основних ствари што смо успели да закључимо у вези са формом песме, Емеше Рајсли нам је обратила пажњу и на то, који је род користио песник. Док је у мађарском то немогуће установити, у српском преводу се тачно види да се Шекспир обраћа мушкој особи.


Осим нас, на овој манифестацији су присуствовали и гимназијалци који су се бавили преводима на друге стране језике. Они су успели да нам прикажу занимљивости који се налазе у њиховим преводима на немачки, француски, мађарски и италијански језик. Претпоставило се, да је немачки превод најтачнији због сличности два германска језика: енглеског и немачког. Међутим, преводиоци форму нису могли да одрже због дужине немачких речи. Енглеска група је требало да проучава мађарски превод. Наиме, они су добили чак три различита превода. Француска група је приметила, како се мотив „моја љубав” јавља са употребом више синонима у истом преводу, док је италијанска група уочила да је сонет највише разумела она особа, која говори и латински.


По нашем мишљењу, изучавање превода било је јако занимљиво. Имали смо јединствену прилику да проникнемо у свет преводилаштва и хуманистичке науке превођења, и то током једног предвечерја. Сазнали смо много нових начина проучавања једног текста, а уједно смо схватили и то да поред песника треба да се боље поштује и особа која се бави стручним превођењем књижевног дела.


댓글


bottom of page