Опраштање осмака и крај школске године.

Балони, руже и по која суза

Завршнa школскa свечаност у Будимпешти

Крај школске године свима доноси велико олакшање и радост, па се просто не зна ко је с већим нестрпљењем чекао завршетак – ђаци или њихови наставници и професори. Последњег дана наставе, 15. јуна, ходници и степениште Српске основне школе и гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти замирисали су на траву и цвеће.

Био је то велики дан за наше „осмаке”, који су тиме завршили једно поглавље младалачког живота. Ученици седмог разреда, предвођени разредном Зорицом Јурковић-Ембер, потрудили су се да атмосфера буде свечана и несвакидашња. Они су, заједно са другарима из осмог разреда, на челу са разредним старешинама Аницом Пандуровић и Зорицом Јурковић-Ембер продефиловали школском зградом, праћени песмама „Гаудеамус игитур” и „Збогом школо наша”. Свечаност је тог сунчаног поподнева приређена у дворишту школе. После интонације српске и мађарске химне, присутнима су се обратили Алекса Миловановић и Деспот Савић, ученици седмог разреда. Они су на веома духовит начин представили слављенике, наводећи њихове раније жеље и садашње замисли о томе чиме ће се бавити по завршетку школовања и студија. Неки су као мали желели да буду рониоци, а сада желе да буду нешто сасвим друго. Једни су раније замишљали да буду ђубретари, а сада планирају да постану адвокати, неки су хтели у пекаре, а сада их занима режија. Било је појединих осмака који нису мењали свој став и одувек желели да постану милионери. Сви осмаци су добили по један балон, као симбол уздигнућа и лета у висине. Истовремено, водитељи програма наводили су идеале слављеника. За неке је узор био брат, дека, или нека популарна личност и естрадна звезда. Опроштајни говор седмог разреда прочитали су Алекса Миловановић на српском, а Деспот Савић на мађарском језику. Потом је следила веома духовита представа која је замишљена као разговор са разредном садашњег осмог разреда, Аницом Пандуровић, негде око 2050. године. Надирала су сећања из прошлости о несташлуцима „бивших-садашњих” ђака. Седми разред је затим извео неке од популарних хитова. Овде бисмо посебно навели песму Бранка Радичевића „Девојка на студенцу”, коју су извели у „рeп” верзији. У име слављеника, Петар Марић је прочитао опроштајну беседу. Уна Ковач је на мађарском језику интерпретирала један део текста из филма „Кастл”, док је Тешан Новаковић ре- цитовао песму Мике Антића „После љубави”. „Осмаци” су се од директорке др Јованке Ластић и њених заменица Ксеније Сушић-Марков, Јулијане Которчевић и Радојке Маргаритовић, опростили букетима цвећа, док су наставничком већу поклонили телевизор. У свом обраћању директорка Ластић је говорила о крају школске године и завршетку једног периода живота осмака. Слављеницима је пожелела срећу у животу и будућем школовању. Велики део њих школовање ће наставити у Српској гимназији „Нико- ла Тесла”, док је мањи број одлучио да се опроба у другим средњим школама. Директорка је затим уручила дипломе за одлично учење и примерно владање. Награђени су: Алекса Хајманс, Марина Шавија, Ања Маргушић, ученици 5. разреда, Марија Чичић, Катарина Иланковић, Драгана Лубура, Ана Новаковић „шестаци”, као и Ива Ковач и Илија Ђукић, ђаци 7. разреда. Од „осмака” дипломе су добили: Лија Стојковић, Петар Марић, Уна Ковач, Тешан Новаковић и Милорад Ластић.

Извор: