Мој велики доживљај Бруцошијада

Делови из састава бруцоша...

У Српској гимназији „Никола Тесла” у Будимпешти постоји дуга традиција под називом Бруцошијада. Жељно сам ишчекивала тај дан када ћу моћи то да осетим на својој кожи. Коначно је свануо дан Бруцошијаде. Вече пре тога нисам могла до ситних сати да заспим, само сам размишљала о томе како ће се све то одиграти. Тај 29. новембар је био прилично леп, сунчан и топао дан за ово доба године. Тог дана су ми школски часови пролазили споро, а ја сам само одбројавала сате и минуте до почетка феште. У 15 сати сви бруцоши су морали да буду у једној од просторија школе.

Ђурђица Зејак

• • •

Ученици 10. разреда су нам смишљали прозивке да би нас избламирали пред професорима и старијим ученицима. То је било једино што смо знали. Свако од нас је био бар мало уплашен иако то нико није хтио да призна. Сви смо се спремили и заједно кренули у школу. Два ученика су нас увела у учионицу гдје су биле дјевојке које су нас шминкале. Било је чудно јер у нашој учионици дјевојчица су биле кошуље, а код дјечака хаљине. Почели су да нас шминкају. Дјечаци су били дјевојчице док су дјевојчице биле дјечаци. Ми смо узеле кошуље, а дјечаци хаљине, пресвукли се и чекали на њихов знак.

Маја Петковић

• • •

Дечаци су доцније излазили једни за другима из једне учионице, нашминкани као девојчице са лакираним ноктима. Девојчице су пак нешто касније излазиле са нацртаним брадама, брковима и спојеним обрвама.

Тамара Павловић

• • •

Осамнаест часова. Публика је већ на својим местима и Бруцошијада може да почне. Како прозивају наша имена водитељи програма: Тина Чорић, Ана Мотика, Адреј Ђерђ и Стојан Матић, тако један по један улазимо у салу. Публика сваког од нас поздравља громогласним аплаузом. Док ходамо сви погледи су упрти у нас. Велики рефлектор прати сваки наш корак, а ми се онако нашминкани трудимо да се не саплетемо од узбуђења. Сваког од нас највише је интересовала своја прозивка. Неки су од прилике знали шта да очекују, а неки пак нису.

Татјана Дамњановић

• • •

Време стоји. Чујем своје срце како убрзано откуцава. Мисли су ми далеко одлутале. Размишљао само о својој прозивци, шта ће да ми прочитају? У глави сам се за тих пет-шест минута пролетео цео мој боравак у Будимпешти од почетка школске године. Мислим да нисам правио никакве скандале нити глупости које би могли да употребе против мене... Аца ме трже из мојих мисли и рече ми: „Ти си следећи!”. Изашао сам, доња усна поче да ми поиграва. Чујем Анин глас: „Туцко сам мали, у дому славни. У теретану идем, коју кошчицу да скинем!” На тренутак сам занемео, нисам веровао да је та цела прозивка, па сам се још мало задржао на центру, а после сам наставио до клупе. Пао ми је камен са срца и осећам се десет пута лакше.

Алекса Туцовић

• • •

Када су све прозивке биле прочитане, сви смо поседали и приметили да су се ученици 10. разреда јако потрудили. Али ипак, следило је непријатно изненађење када су нам рекли да ће се програм прекинути због техничких проблема. Тада је изашла директорка др Јованка Ластић и рекла да се програм мора наставити, те смо схватили да је то била само шала. Пустили су разне документарце, извештаје које су снимили у Паризу и Лондону и сви су учинили да се осећамо посебно. Био је ту жири: Алекса Продановић, Ивона Чолаковић, Соња Самоковлија. Девојке су биле лепо обучене, имали смо добру музику, осветљење и добра провод.

Катарина Бијеловић

• • •

Потом су уследиле игре у којима смо читали неку брзалицу, скакали у џаковима, хранили једни друге кашичицом за бебе, играли и јели колаче. Сама церемонија Бруцошијаде није дуго трајала, али сам сигурна да ћемо је памтити и радо је се сећати током целог живота, као и заклетве у којој смо обећали да ћемо увек волети другаре из 10. године.

Милена Нашпалић

• • •

Цела Бруцошијада је осмишљена по концепту емисије „Твоје лице звучи познатоˮ. Одржали су се прилози које су снимили ученици 10.б разреда на екскурзији у Белгији, Енглеској и Фрацуској. После веома смешних прилога пар ученика је ушло као жири. Један од најтежих задатака је дефинитивно био скакање у џаку, где су дечаци морали да доскачу до девојчица и поједу кашу за бебе која није баш била пријатна. Мој задатак се радио у паровима где је једна особа морала да замота другу тоалет папиром. Мој пар је била Теодора Ћатић. Задатак није био најбоље извршен јер је папир био танак и стално се цепао. Све у свему ниједан бруцош није одбио да изврши задатак.

Исидора Сладојевић

• • •

Од самог почетка сам уживала у добро организованој Бруцошијади. На ред су дошле кратке али брзе и занимљиве игре у којима је свако учествовао. Сала је била препуна људи, како ученика тако и професора који су заинтересовано дошли да бодре ђаке и погледају добро осмишљену и реализовану манифестацију. Програм није био дуг, али је био врло интересантан и динамичан, тако да ником није било досадно. Велико изненађење вечери била је певачица Моника Чосор која је овде у нашој гимназији матурирала и која нас је све дигла на ноге. Из прича ранијих генерација схватила сам да је Бруцошијада у којој сам имала среће да учествујем, заправо једна од најбољих у скорије време. Ову прилику ћу искористити и захвалити се професорки Оливери Мунишић и ученицима 10.а и 10.б разреда на незаборавној и сјајној вечери.

Ана Цветковић