Сретење у Српској школи "Никола Тесла"

У четвртак 13. фебруара ове године у сали за физичко васпитање у Српском забавишту, основној школи, ђачком дому и гимназији „Никола Тесла“ у Будимпешти, после интонације српске химне „Боже правде“ отпочела је пригодна свечаност поводом Дана државности Републике Србије.

Ученици 9.а разреда извели су веома вешто састављен рецитал о догађајима који су претходили Првом српском устанку под вођством Карађорђа Петровића у Орашцу 1804. године. Посебно су поменуте озлоглашене дахије које су осмислиле и извршиле сечу српских кнезова, 4. фебруара 1804. године, у којој је побијена већина најистакнутијих Срба. Програм је, иначе, осмислио и увежбао Милан Дујмов, професор историје и разредни старешина горе поменутог одељења.

Рецитал је попраћен музиком, звучним ефектима и илустрацијама. Ђаци су изражајно читали текстове којима су дали преглед о бурним и судбоносним догађајима у Србији у периоду између 1804. и 1835. године. Тако су организатори уз помоћ слајдова и компјутерске технике приказане слике о Првом српском устанку, о Карађорђу, Милошу Обреновићу, о Другом српском устанку у Такову, о турским војницима, о српској устаничкој застави. Музичка допуна је обогатила културни програм. Следиле су једна за дргом познате српске патриотске песме „Востани Сербије“, „Устај, устај Србине, брате“, „Српска се труба с Косова чује“ и „Марш на Дрину“. Међутим, није изостављена ни оригинална турска војна музика или позив на молитву мујезина са минарета. Сви они који су били присутни могли су да уживају у програму који је био достојан националном празнику Србије.

Потом се говорило о црквеном празнику Сретење Господње, о дану када је старац Симеон Богопримац дочекао испуњење обећања датог од Господа – да неће умрети док не види Спаситеља, у лику Богомладенца Исуса у Јерусалимском храму. Овом приликом сес тре Лана и Тара Вујановић, ученице 11.б разреда предивно су отпојале тропар празника Сретења. Огорчени због зулума српске старешине су одржале скуп на Сретење 1804. године у Орашцу. Том приликом је Ђорђе Петровић изабран за вожда буне која ће се ускоро претворити у праву револуцију. После пораза Првог српског устанка 1813. ускоро је избио Други српски устанак 1815. године, који је на крају довео до стварања модерне Србије на челу са књазом Милошем Обреновићем. Сретење је истовремено и дан српске уставности, јер је управо на Сретење 1835. године донет и први савремени српски Устав, који је био и међу првим демократским уставима у Европи. У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи. Творац Сретењског устава је Димитрије Давидовић, учени Србин из Земуна (Хабзбуршка Монархија) и секретар књаза Милоша Обреновића. Након Другог српског устанка, главни кнежев такмац у власти је била Народна канцеларија, претворена 1826. у Београдски суд. Незадовољство Милошевим апсолутизмом је довело до дизања многобројних буна. Циљ побуњеника је био ограничити Милошеву власт. Милетина буна (јануар 1835) је била непосредан повод за доношење Сретењског устава.

Бошковић, Деспот Савић, Марко Хрваћанин, Кристина Станковић, Александра Томић и Елена Горењак. У руковођењу технике истакао се Оливер Аугустинов, ученик 12.б разреда док се око уношења илустрација потрудио Зоран Меселција, задужен за технику у нашој школи на Тргу ружа.