НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Alexandra Tumbas

Српски језички камп

Будимпешта је ове године по први пут била град домаћин за одржавање 16. по реду, Српског језичког кампа Вук С. Караџић, у организацији Српског педагошког и методолошког центра.

Тог првог дана окупљања, пристигли су малишани из разних крајева Мађарске, као и из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске. Учесници су се окупили на Тргу ружа и сместили у просторијама Српског ђачког дома Никола Тесла. Овде их је довела жеља да крај јуна проведу у престоници Мађарске, да се међусобно упознају и друже са својим вршњацима, као и да виде лепоте нашега града.

Добродошлицу малишанима пожелела је директорка Српског педагошког и методолошког центра, Јулијана Которчевић и већ првог дана организовала вече упознавања и деци представила њихове груповође и педагоге који ће се бринути о њима наредних 7 дана. О најмлађима су се ове године бринуле Дијана Алексов и Емилија Пинтерић која је водила и ликовну секцију, средња група је била поверена Вањи Прстојевић и Алену Нађ. Ален је за време кампа држао фитнес и рекреацију, док су гимназијалци за координаторе имали Драгану Меселџију и Гордану Ђерђ која је ове године преузела активност вођења хора за време кампа. У гостима нам је и ове године била група деце из Хрватске која је стигла у пратњи Маје Матић, референта за образовање у Српском културном друштву „Просвјета”. Неки од њих су већ учествовали на нашим камповима који су се одржавали на Балатону претходних година, па због лепих успомена и доброг дружења овога пута нису желели да пропусте Будимпешту.

Добро је познато да овај камп има свој ритам, па су и ове године свако пре подне одржавана занимања у оквиру група, како би они који слабије говоре српски имали прилику да га за ово кратко време, кроз игру, разговоре и забаву, што боље савладају. Свакодневно је увежбавана тачка за завршну приредбу у оквиру група.

Поподнева су коришћена за ликовне активности, па смо за ово кратко време савчадали технику декупажа и сликања по стаклу, тако да је свако кући понео нешто од својих рукотворина. Аниматор Ћећа нас је и ове године обрадовао својим присуством и улепшао нам вечери својим забавним тачкама и духовитошћу. По његовим инструкцијама деца су научила да праве „пињате” које смо напунили слаткишима и поклонили нашим слављеницима рођендана. За време кампа, организовали смо забавно пре подне у оквиру ког је одржана едукативна презентација о Ивањдану, како бисмо децу подсетили на српске обичаје, веру и традицију. Након тога, сви су се под вођством Емилије Пинтерић окушали у плетењу венчића од ивањског цвећа. Малишани су били задовољни и поносни на својих руку дело.

Свако поподне је, на дечју радост, било резервисано за неки излет. Тако смо између осталог, посетили и Зоо врт. Груповође су пазиле на своје ученике, а непроцењива помоћ су нам биле наранџасте мајице које су малишани имали на себи, па смо лако могли да пратимо кретање крроз зоо врт који је толико велики и разноврстан, да нам је било жао кад смо схватили да је је време обиласка завршено.

За наредне дане смо имали унапред осмишљен програм. У пратњи Драгомира Дујмова, професора српског језика, направили смо једну вожњу аутобусом и обишли српске културно-историјске знаменитости Будимпеште, а Драгомир се потрудио да нам исприча најинтересантније детаље о местима на којима смо били. Нисмо пропустили прилику ни да у недељу наше госте поведемо у цркву на литургију поводом Видовдана.

Мало деце има прилику да путује бродом, па смо зато на распоред ставили и вожњу бродом до Сентандреје и ручак у Српској кафани, где смо најљубазније дочекани и угошћени. На иницијативу Петра Богдана, истог дана смо имали и вечерњу вожњу бродом, заједно са децом из Бих, која су дошла из поплављених подручја, због којих је организован камп у Помазу. Били су то тренуци лепог дружења, па се родила идеја да наше нове пријатеље позовемо на завршну свечаност нашег кампа.

Свако пре подне смо у просторијама дома имали обавезна занимања, време у које су се деца дружила и била активна, време у које смо увежбавали своје тачке за завршну свечаност. Било је забавно док су неки ломили језик покушавајући да изговоре текст своје улоге, а скупа смо се радовали и били поносни због сваке нове научене речи.

Овај наш камп не би био комплетан да нисмо отишли на купање. Деца су се томе посебно радовала. И васпитачи такође. Једно пријатно весело поподне смо провели у Геду, где су наши кампери изгладнели од пливања, у прави час добили пљескавице да надокнаде по