- Никола Тесла редакција
Полагање венца код Вукове бисте - гимназијалци и основци
Ученици 9. разреда Српске гимназије „Никола Теслаˮ у Будимпешти већ више од две деценије на дан или уочи рођендана Вука Стефановића Караџића, са својим професорима одлазе у будимски Табан да код бисте реформатора српске ђирилице и књижевног језика, тог неуморног сакупљача народне умотворине, положе венац дубоког поштовања.
Тако је то било и ове године. Ђаци 9.б и 9.0 разреда, предвођени са својим разредницима Кристином Бекић и Весном Седлачек у преподневним часовима тог сунчаног 5. новембра стигли су у Табан испред гостионице „Код златног јеленаˮ, негдашњег стецишта српских интелектуалаца и књижевника. Ђаци су се окупили око Вукове бисте, дела вајара Небојше Митрића, која је заслугом Стојана Д. Вујичића на ово место постављена давне 1987. године. Затим су ученици Лара Живковић, Павле Булатовић и Лара Камаси, положили венац украшен српском тробојком. Следили су радови ученика са којима су се подсетили на живот и делатност Вука Караџића. Свој текст је читала Нађа Марчетић, Милица Шарац је прочитала састав Јоване Мајданџић док је песму Кристине Ђекић изражајно интерпретирао Михајло Мектеровић. Професор књижевности Драгомир Дујмов је код споменика, на месту некадашњег српског саборног храма, говорио о настанку, животу и рушењу наше будимске светиње. Ђаци су након кратког предавања кренули према крсту који, по предању, обележава место бившег српског гробља. Са историјатом Табана окупљене ученике је упознао горе наведени професор Дујмов. Ђаци 9.а и 9.ц разреда, предвођени са својим разредним старешинама Мирјаном Трагор и Аленом Нађом, стигли су нешто касније и одали дужно поштовање лику и делатности Вука Стефановића Караџића.
У петак 6. новембра ученици наше школе су обележили рођендан Вука Караџића посетом његовом споменику у Табану. Ученици 3. и 4. разреда су положили венац и читали о његовом раду на образовању народа, као и о занимљивостима из његовог живота. Овај дан је био јако занимљив и поучан ,тако да смо научили много ствари о Вуку Караџићу и забавили смо се.
Сара Остојић и Софија Карлајл
Вук Стефановић Караџић
Вук је био важан човек јер је створио азбуку и сакупљао народне умотворине. Он је био један од ретких који је знао да чита и да пише у време када је то мало људи знало. Живео је и у Аустро-Угарској и у Србији, а кроз Будимпешту је пролазио и заустављао се да лечи ногу у бањској води. Цео свој живот је посветио описменавању народа. Његова чувена реченица гласи:
«Пиши као што говориш,читај како је написано»
Петар Павловић и Урош Анђелић
Вук Караџић
1787. године је била Када се у Тршићу беба родила
У кући је било великога страха Да болест над дететом не узме маха
Да би уроцима они на крај стали Родитељи детету име су Вук дали
Иако је био мали Морао је много да ради у штали
На њиве је ишао често Ал' је знао да му ту није место
Желео је да зна више Да научи да чита и пише
Многе књиге он је читао, А после о њима наставнике питао
Нису му могли одговоре дати Па је одлучио томе на крај стати
Кад заврши све радне бриге Слободно време трошио је на књиге Са двадесет година отишао је до града До места близу Новога Сада
У школу нису хтели да га пусте Али то није реметило планове чврсте
Неписменост велика је била, У сваком делу земље се крила
Желео је да поради на томе, Да помогне народу своме
Морао је да дође у Пешту Да би избегао болест тешку.
Стиже до Милованов Луке, Који му помаже око азбуке
Копитар му друштво прави, Разне идеје су му у глави.
„Српски језик дивне песме има Треба се позабавити њима.“
Требало би их је записати све, Да не би у заборав отишле.
Почео је реформу да пише Непријатеља је било све више
Био је упоран до самога краја Прича се да је упознао чика Јову Змаја
Реформисати језик било је тешко А он је то радио вема вешто
Његош „Горски вијенац“ прави Да победу Вукових идеја слави
Радичевић збирку песама пише Да би присталица било што више.
Кристина Ђекић, 12.б