У Будимпешти обновљена задужбине Саве Поповића Текелије

Опет сија српски Пантеон

У обнову највеће задужбине ван Србије после Хиландара, уложен 91 милион динара. Под овим кровом боравили и Никола Тесла, Лаза Костић, Чика Јова Змај...

У свечаним оделима, онима која се ваде из ормара само о највећим празницима, и осмесима широким као Дунав између Пеште и Будима, у четвртак су Срби дупке испунили Свечану салу Текелијанума.

Задужбина, коју је 1838. године основао и оставио своме народу гроф Сава Текелија (1761-1842), у четвртак је започела свој нови живот. Рестаурацијом сале овалних зидова, украшених сецесионистичким орнаментима, окончана је десетогодишња обнова четвороспраног текелијанумског здања у Улици Вереш Палне, која се код оближњег Храма Светог Георгија "улива" у Српску улицу. - Нека је на ползу (добробит) свих Срба, ма где били - треперио је глас његовог преосвештенства епископа будимског Лукијана, који је после чина освећења пожелео да ова, највећа српска задужбина ван Србије после Хиландара, никада више не тугује оронула и празна. У раскошно здање од 8.600 квадрата Влада Војводине уложила је 91 милин динара, почевши од 2005. године. Обновљена су два горња спрата са 90 кревета, који сада служе за прихват ђачких екскурзија из Србије. Патронат обновљеним Текелијанумом и данас управља Патронат, на чијем челу су два копредседника. У овом тренутку су то владика будимски Лукијан и председник Матице српске проф. др Драган Станић. Епархија будимска и даље настоји да у суседној згради, која је такође некада припадала задужбини, откупи станове од станара који су после Другог светског рата постали власници. До данас су откупљене две трећине тих станова. Потом су реновирани први и други спрат у којем су смештени ученици будимпештанске Гимназије "Никола Тесла" и, напокон, Свечана сала. - Овим нисмо сасвим исправили неправедни заборав према Текелији, али се надам да смо се том великом добротвору макар поново приближили - казао је Бојан Пајтић, председник Владе Војводине. У овдашњу гимназију долазе ђаци из Мађарске, Републике Српске, Војводине и осталих делова Србије. Сви са истим циљем - да се пречицом домогну матурантске дипломе са ознаком ЕУ, која ће им после помоћи да стекну стипендију и уписницу на неки од европских факултета. По окончању школовања, добијају и шенгенску визу.

Овај мотив окупио је у истој интернатској соби Алексу Милића из Крагујевца, Николу Копривицу из Београда, Видосава Новаковића из Краљева и Николу Ђорђевића из Врњачке Бање.- После матуре, покушаћу да се отиснем у Беч, на студије - каже Копривица, а његов цимер Ђорђевић размишља о студијама "било где у Европи".Да, знају да су под овим кровом боравили и њихови славни преци Тесла, Лаза Костић, Змај... И они су у своје време ишли у иностране високе школе, а за добробит свог народа. Млади питомци обећавају да ће стечено знање по европским школама настојати кад-тад да донесу у Србију.

Задовољни су питомци смештајем у Текелијануму - у соби имају три кревета на спрат, купатило, један сто, интернет. За храну месечно плаћају 80 евра, а уџбеници на почетку школске године коштају их око 50 евра.Милетић Текелијанум је био стециште интелектуалних снага. Чланови Матице српске одмила називали су га српским пантеоном. Ту се зачињу духовни подухвати, на пример, идеја да пештанска и пожунска српска омладина издају књигу својих стихова. О томе су се старали Светозар Милетић и Јован Ђорђевић.Њихова професорка Гордана Ђевић дошла је овамо пре 16 година из Јагодине. Задовољна је. Просветари овде зарађују више него у Србији.

- Сваке године долази нам све више ђака - каже дирекорка Гимназије Јованка Ластић, не скидајући поглед са женског хора њене школе чији звонки гласови као да милују сваки кутак овалних зидова Свечане сале. Ту су се у Текелијино време одржавале светосавске свечаности.- На небу си, света душо, Текелијо Саво...- мелодични вокали као да су призивали свог давног добротвора.Међу званицама била је и наша позната глумица Љиљана Благојевић. Стиховима Десанкиним "Ја знам ко сам" и Аве Сербиа које је Јован Дучић написао управо овде, за време својих текелијанумских дана, поручила је сународницима у Мађарској да никада не забораве своје порекло.- Није нам оставио само Текелијанум, него и поруку да увек треба мислити и друге - казала је ганута глумица.

Овом задужбином, први наш правник, трговац и гроф из Арада заслужио је трајно место у галерији светлих ликова у српском памћењу. Био је први добротвор у српској историји који своје имање није оставио појединцу, већ институцији, првенствено намењеној образовању сиромашне деце.И било је тако све до 1952, када су мађарске власти Текелијанум национализовале. Будимској епархији враћен је тек 1992. године, али у веома руинираном стању.Од четвртка пак поново блиста животом и пуним сјајем. На ползу питомцима и свим потомцима.