Музика и традиција - споне међу народима

Културно-научни скуп поводом великог музичког јубилеја у част четири композитора

Српски музички јубилеј, посвећен композиторима Корнелију Станковићу, Тихомиру Остојићу, Исидору Бајићу и Тихомиру Вујичићу обележен је програмом који је трајао од 4. до 6. децембра. Манифестација је отпочела међународним научним скупом на Музиколошком институту МАН у Будимпешти, у врло лепом и пријатном амбијенту сале “Барток“ где су еминентни музиколози, етномузиколози, познаваоци црквене музике и историчари уметности из Будимпеште, Београда, Новог Сада, Темишвара, Кечкемета и Хановера излагали своје радове.

Излагачи су осликали ликове и дела ова четири композитора кроз низ занимљивих тема од којих наводимо неке: „Пијанистички репертоар Корнелија Станковића,аутор Маријана Кокановић-Марковић,“Документарна сведочанства о улози Корнелија Станковића у српској музичкој и културној историји,“ аутор Наташа Марјановић,“Исидор Бајић српска хорска традиција,“аутор Катарина Томашевић, “Студентски дани Исидора Бајића у Будимпешти,“аутор Данијела Кличковић,“Исидор Бајић и Стара Србија“ аутор, Срђан Атанасовски, “Дела Корнелија Станковића, Тихомира Остојића и Исидора Бајића на репертоару српских хорова у Темишвару,“ аутор Дејан Попов, „Мађарски и српски композитори 20. века: стваралачка и идеолошка усмерења,“аутор Маријана Кокановић-Марковић„ Тихомир Остојић у орбити уметничких и политичких идеја Петра Коњовића,“ аутор Катарина Томашевић, “Једна генерација композитора на путевима нове музике, “ аутор Ана Далош, “Композиторска оставштина Тихомира Вујичића,“ аутор Жофија Тимар, „Емил Петровић, композитор панонских предела,“аутор Михаљ Ицеш, “Мађарско-српске везе приликом премијере опере Ференца Еркела 'Ђурађ Бранковић' “ аутора Ане Барањи, и рад Биљане Миланковић “Корнелије Станковић и концептуализација српске народне песме“ који је у њеном одсуству прочитала Катарина Томашевић.

Председавајући скупа, директор Музиколошког института Центра за филозофске науке Мађарске академије, Пал Рихтер, након поздравног говора, најавио је оквирну тему под називом: „Национално и модерно у музици Срба у Мађарској у светлу мађарско-српских музичких веза у Будимпешти,“а затим је истакао да су музика и традиција споне које везују људе. С поносом је рекао да је то први научно-музички скуп оваквог карактера и да се нада да ће он трасирати пут будућој културно-музичкој сарадњи. У сличном духу, присутне је поздравио и директор Српског института, Пера Ластић, речима: „На иницијативу Српског института у Будимпешти и мањинске српске зједнице, дошло је до овог научног скупа у коме су, равноправно, две научне установе учествовале из Србије и Мађарске. Повезала су нас четири српска композитора рођена Мађарској, односно, у Угарској. Нису нас повезали само резултатима свога рада, него и својим изузетним позитивним личностима. О Корнелију Станковићу је забележено да је био благе нарави, Тихомир Остојић, музички чаробњак, Исидор Бајић се истакао невероватном енергијом, а Тихомир Вујичић је био темпераментна, жива личност о коме су, како његови мађарски пријатељи, тако и сви припадици српске заједнице говорили са највећим одушевљењем и љубављу."

Др Даница Петровић, музиколог и виши научни саветник Музиколошко института САНУ из Београда је говорила о првом српском композитору, Корнелију Станковићу, најпре у контексту историјског, друштвеног и уметничког окружења у коме је живео и стварао, затим о њему као композитору, извођачу, педагогу и мелографу.

“Корнелије Станковић је био драгоцен весник новог на јужној периферији аустријске царевине и међу народима Балкана. Својим посвећеним радом, био је јединствен заштитник музичке баштине,“ рекла је др Даница Петровић.

Најзначајнији и обимом највећи допринос, Станковић је дао у области, управо, црквене музике. Др Даница Петровић је истакла да су записи Корнелија Станковића, најстарији записи традиционалног српског црквеног појања. Поред три књиге црквене музике које је Станковић за живота објавио у Бечу, из његове заоставштине данас је пред нама и двотомно издање“Осмогласника“ са више од четири стотине песама.

На тему „Различити путеви хорске културе два народа у једном веку,“говорила је Маријета Кашкете,асистент на Музиколошком институту „Бела Баркок“ Универзитета из Мишколца, са акцентом на формирању мађарске хорске културе у 19. веку у светлу Мокрањчевих руковети. Њен рад је посебно поздрављен јер из те области нема довољно преведене литературе, а рад је успео да представи паралелу културно историјске повезаности два народа.

Скуп је постигао свој циљ кроз научне анализе и синтезе, размену искустава, дискусију и позитивну атмосферу која је попут музике, била присутна међу предавачима, музиколозима и истраживачима и културним прегаоцима. Они су презентовали свој истраживачки и стваралачки рад на документима, сведочанствима и нотним записима. На најбољи могући начин је обележен музички јубилеј и сећање на време и дело четири велика композитора: Корнелија Станковића, Тихомира Остојића, Исидора Бајића и Тихомира Вујића.

Организатори програма били су Српски институт, Музиколошки институт Мађарске академије наука, Музиколошки институт САНУ, Српска самоуправа у Будимпешти, Српска самоуправа Будим града, Српски културни клуб у Будимпешти и Српско позориште у Мађарској. Реализацију програма помогли су и: Министарство за људске ресурсе Мађарске, Самоуправа Срба у Мађарској, Српске самоуправе трећег, петог, седмог, осмог, деветог, четрнаестог и деветнаестог кварта Будимпеште и Гимназија “Никола Тесла“ у Будимпешти.