НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Alexandra Tumbas

Корак ближе филозофији Црњанског, Дантеа, Микеланђела

Српски просветари из Мађарске посетили Тоскану...

Италија, домовина славних сликара, вајара и песника, али и земља дивних градова, романтичних нота, добрих вина и веселих људи, угостила је српске просветне раднике из Мађарске, који су се у њу упутили да би проширили своја знања из разичитих области уметности и културе.

Захваљујући студиозно припреманом и успешно реализованом подухвату руководства Српске основне школе и гимназије „Никола Тесла” из Будимпеште, на челу са директорком др Јованком Ластић и њеном заменицом Ксенијом Сушић Марков, четрдесетак српских просветара, углавном из мађарске престонице и Ловре, боравило је на стручној екскурзији по северним деловима Италије. Они су најпре посетили Болоњу, а затим и Тоскану, односно Фиренцу и Пизу и њихову околину. Приликом повратка из тих крајева, накратко су се задржали у Падови и искористили прилику да упознају и тај град.

Прва и једна од главних станица путника из Будимпеште била је Болоња – град у северној Италији, административно средиште покрајине Емилија-Ромања. Од веома информисаног и пријатног водича Иване Перишић, сазнали су да је Болоња град са 376.500 становника, који зову и „градом студената”. Разлог није само чувени Болоњски универзитет, најстарија активна високошколска установа у свету, већ и више десетина хиљада студената који у овом граду живе и студирају. Болоња се, осим овим чињеницама, поноси и својим знаменитостима, због чега се добар део града налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине. Просветари из Мађарске су, уз детаљна објашњења водича ТА „Буда гајд”, имали прилику да се увере да је Болоња прави музеј на отвореном. Базилика Светог Петронија је највећа и најлепша болоњска црква. Градња је отпочела 1392. године, а храм је име добио по истоименом свецу, заштитнику Болоње. Базилика Светог Стефана, коју су неки од путника такође обишли, верски је комплекс сачињен од међусобно повезаних цркава, самостана, дворишта и крипти. Овде се данас налазе четири цркве, а некада их је било седам.

За чувеном Нептуновом фонтаном није било потребно посебно трагати, јер туристе дочекује на главном градском тргу. Посетиоци из Мађарске су ову прилику искористили да се фотографишу на месту за које легенда каже да свакоме ко у воду убаци новчић, доноси срећу. Убрзо смо приметили како су, без претходног договора путника, најпре у њиховим рукама, а потом у фонтани. зазвечали новчићи. Фонтана је изграђена у шеснаестом веку, а аутор је фламански вајар Жан де Булоњ. Palazzo Comunale је палата смештена на западном делу трга Мађоре. Од касног средњег века у њој је био смештен градски савет, а карактеристична је по мешавини архитектонских стилова. Међу симбилима овог града су и два торња, изграђена у дванаестом веку. Први је висок 97 метара, има преко 500 степеника и накривљен је више од једног метра, док је други висок 47 метара, а накривљен је више од 3 метра. Ипак, можда најинтересантнији детаљ за професоре, наставнике, учитеље и васпитаче из Мађарске, била је зграда некадашњег деканата најстаријег активног универзитета на свету, испред које су се фотографисали, а неки посетили и унутрашњост овог здања. Историчари се слажу да је година оснивања универзитета 1088.

Универзитет у Болоњи данас окупља 23 факултета, на којима студира скоро 100 хиљада студената, а по величини је трећи универзитет у Италији. Наредни дан, којим је започето путешествије по покрајини Тоскана, био је везан за уметничке и духовне трагове које је у тим крајевима остављао српски књижевник Милош Црњански. Наиме, он је у пролеће 1921. године, заједно са својом супругом Видом, приликом повратка са свадбеног путовања из Париза, извесно време боравио у Тоскани. Најдуже се задржао у малом туристичком месту Фиесоле, недалеко од Фиренце, у чијем је хотелу „Аурора” интензивно писао, опијен живописним сликама и мирисима Тоскане. Ту је, поред осталог, завршио своју најпознатију песму „Стражилово”. О тим данима и годинама живота Милоша Црњанског, предавање је за учеснике путовања одржао др Драган Јаковљевић, професор историје књижевности на Филозофском факултету Универзитета „Етвеш Лоранд” у Будимпешти. Он је најпре присутним педагозима говорио о турбулентном животном и стваралачком путу великог књижевника, да би се посебно задржао на мотивима песме „Стражилово” и стихованим порукама које нам је Црњански кроз њу упутио. Путници су имали прилике и да, путем припремљеног звучног записа, чују песму „Стражилово”, у интерпретацији познатог драмског уметника Милоша Жутића. Посета месту Фиесоле, на једном од брда која окружују Фиренцу, протекла је у знаку Црњанског и његовог стваралаштва инспирисаног Тосканом. У тај део његовог опуса спада и путописна књига „Љубав у Тоскани”, коју је завршио по повратку из Италије, а објавио много година касније. Посебно интересантан био је обилазак хотела у ком је боравио брачни пар Црњански, а који и данас постоји и налази се у самом центру овог живописног градића. Са хотелске терасе пружа се јединствен панорамски поглед на Фиренцу, што је поред лепота околних пејзажа, свакако био још један стваралачки подстицај за великог писца. Наредна три дана, учесници путовања су крстарили Тосканом увек полазећи из хотела у познатом бањском месту Монтекатини, у којем су били смештени. Иако обилазак тог градића није био у програму путовања, на основу кратких индивидуалних шетњи, могао се стећи утисак да се у Монтекатини не долази само због лечења, већ да је реч о веома занимљивом летовалишту са мноштвом старих здања са прелепим фасадама, које неодољиво подсећају на оне у Опатији и К