- Никола Тесла редакција
Дани матерњег језика 14.04. - 15.04.2016.
У оквиру Дана матерњег језика ове године смо смислили нове садржаје који захтевају више креативности и од ученика и од наставника. Нижи разреди основне школе су бојили делове српских ношњи из разних крајева Србије, док су основци од 5. до 8. разреда имали тест са питањима из језичке културе, народног живота Срба у Мађарској; након којег су ученици требали исправљати правописне грешке у реченицама шаљивог садржаја...
За гимназијалце је први дан спремљен квиз мало необичног карактера: наиме, представници гимназијских разреда (четворочлане групе) су након постављених питања требали одлучити код којег од три професора се крије тачан одговор. Питања су се односила на мање познате чињенице из стваралаштва књижевника, народне изреке и језичку културу.
Духовито смишљени одговори Изабеле Данко, Кристине Бекић и Драгомира Дујмова, професора књижевности, су ученике истовремено и забављали и ставили пред искушење. У петак су ученици деветих разреда имали интерактивни час на којем је било приказано у којој мери се историја и књижевност повезују, које садржаје обе науке обрађују.
Тема часа је била: Лик Краљевића Марка у историјској стварности и народном предању; а предавачи, Вања Прстојевић, професорка књижевности и Ален Нађ, професор историје су са пуно стручности живописно осветлили лик нашег јунака из више аспеката.
Кристина Бекић, организатор, шеф актива
Дани матерњег језика
Драгомир Дујмов
У Српској основној школи и гимназији „Никола Тесла“ у Будимпешти је одувек на првом месту било очување и унапређивање српског језика и културе. Тако је и ове године Актив српског језика и књижевности на челу са професорком Кристином Бекић учинио све како би се ова значајна манифестација што боље организовала и успешно приредила. Дани матерњег језика су приређени 14. и 15. априла у свечаној сали школе. Иницијатива професорке Бекић је била та да се ове године одступи од раније праксе и да се љубав према матерњем језику и српској култури на другачији начин изведе.Тако је један део професора српског језика и књижевости одлучио да ће се овом приликом на шаљиви начин приредити програми. За гимназијалце су професори Кристина Бекић, Изабела Данко, Вања Прстојевић и Драгомир Дујмов припремили квиз са занимљивим питањима и подацима. Они су се максимално потрудили да питања буду шаљива а помало и збуњујућа. Треба рећи да су професори приликом постављања питања и давања одговора дали све од себе како би били што уверљивији. Ученици нису имали нимало лак посао. Професори су се напросто такмичили како би успели да убеде ђаке да је њихов одговор прави. Водитељ програма је била професорка Вања Прстојевић. Каквим су се потешкоћама суочавали наши ђаци? Навешћемо неколико примера.
Коју реч Вук Стефановић Караџић није уврстио у свој Рјечник? а) Реч гуслар – случајно му је изостала. б) Реч вазал – толико је био одушевљен српским јунацима да није трпео никакво покоравање. в) Реч вештица – желео је да искорени у народу празноверје.
Гимназијалци свих усраста су за кратко време морали да погоде право решење. У овом случају правилан одговор су дали они ђаци који су се одлучили за реч „гуслар“.
Због чега је Михајло Пупин био нетрпељив према Николи Тесли? а) Упознали су се у Њујорку у клубу инжењера. У то време је била популарна игра „натезање палчевима“. Тесла је победио и Пупину је сломио палац. Отуда нетрпељивост. б) Пупин је био љубоморан на Теслину популарност и завидео му је на његовим проналасцима. в) Обојица су стекли славу у САД-у, али је Тесла добио одликовање лично од сенатора државе Њујорк што је Пупин годинама прижељкивао.
Поново је настало комешање и жустра расправа. Ученици су покушавали да одгонетну који ли је исправан одговор. Ситуацију је отежавала и одлична глума професора Кристине Бекић, Изабеле Данко и Драгомира Дујмова. Исправно су они ученици одговорили који су се определили за одговор „а“.
На крају такмичења сви учесници (из сваког одељења по четири ђака) добили су чоколадице. Истровремено у основној школи је такође припремљен програм. Ученици од 5. до 8. разреда су морали да реше тест из српског језика и књижевности. Било је ту правописних задатака, питања као што су „Ко није сахрањен у Србији?“ Ђаци су морали да бирају једног од великана српске књижевности. Могли су да се определе за Вука Караџића, Бранка Радичевића, Петра Петровића Његоша или Данила Киша. Правилан одговор су дали они ђаци који су заокружили име Петра Петровића Његоша који је сахрањен на Ловћену у Црној Гори. Било је ту и убачених кукавичјих јаја међу наведеним речима и појмовима. Нашли су се овде и задаци у којима су ученици морали да пронађу поједине словне грешке. Потом су ђаци морали да обоје оне делове Мађарске где живе Срби. Низали су се бројни задаци, а ђаци су уживали у решевању истих. Нижи разреди основне школе су имали задатак да обоје српске народне ношње из разних крајева: из Шумадије, Војводине и Црне Горе.
Другог дана се такмичење наставило истим интензитетом. Овога пута су професорке Кристина Бекић, Вања Прстојевић и професор историје Ален Нађ припремили колеративни час. Професорка Вања и професор Ален су дали све од себе како би присутне ученике што више убедили у истинитост сопствене верзије. Тема је била лик Марка Краљевића у народној усменој књижевности и у историји. Из аспекта књижевности Марко Краљевић заузима другачије место од онога како га историја посматра, схвата и описује. Добро расположење је и тога дана запљуснуло аулу наше школе на Тргу ружа. Актив српског језика и књижевности може бити задовољан са постигнутим успехом, поготово што је питање ђака одражавао потпуни успех: „Професори, када ћемо поново имати овакав квиз?“