Повратна посета VI београдској гимназији

Почетком априла ове године угостили смо осам ученика 6. Београдске гимназије са којима смо брзо нашли заједнички језик и који су нам за катко време постали драги. После мало више од месец дана дошло је на ред да и ми упознамо њихов град – Београд. У четвртак, 19. Маја, кренули смо рано ујутру на тај дугоочекивани пут. Били смо пресрећни што ћемо поново провести време са нашим новим другарима и другарицама. На пут смо кренули нас 7 ученика 11.а разреда и 2 ученице 10.а разреда у пратњи професора Алена Нађа и професорке Катарине Бачи.

Када смо стигли у Београд, срећа што смо опет сви на окупу била је обострана. Њихова професорка нам је укратко изнела планирани програм, па смо сви отишли код домаћина да оставимо ствари. Родитељи домаћина су били јако драги према нама и бринули се да не останемо гладни или жедни током та три дана боравка код њих. Тај дан посетили смо храм Св. Саве, а после тога смо имали слободно време. Дружећи се на Савском кеју присетили смо се нашег претходног дружења.

Следећи дан био је намењен за излет у манастир Крушедол, Фрушку гору и Сремске Карловце. Палили смо свеће у Крушедолу, „планинарили“ по Фрушкој гори до гроба Бранка Радичевића где смо запевали „ону његову“: „Певам дању, певам ноћу“ и дивили се јединствености и лепотама Карловачке гимназије, прве гимназије у Србији, кроз коју нас је провела преслатка ученица другог разреда. Излет смо завршили ручком у Карловцима после кога смо се вратили у Београд. У петак увече ишли смо на журку поводом 18. рођендана једне наше домаћице на којој смо се забавили уз одлично друштво.

У суботу пре подне смо имали мало више времена за одмор, а онда смо се сви нашли на договореном месту помало тужни јер нам се приближио повратак кући.

Као шећер на крају, обишли смо лепоте Београда: цркву Св. Марка, Народни музеј, Кнез Михаилову, патријаршију, Саборну цркву и Калемегдан.

На Калемегдану је нашем дружењу био крај. Бус нас је дочекао, а када смо се поздрављали пала је и по која суза.

Ово је било једно предивно искуство у мом, а верујем, и у животу мојих сапутника из Будимпеште. Вредно је отићи у неко ново место, упознати нове људе, остати са њима у контакту и ако те пут некад одведе тамо знати да имаш неког ко ће радо хтети да се нађе са тобом и да се присетите дивно проведених дана. А то се памти цео живот.