"НИКОЛА ТЕСЛА" ИЗ БУДИМПЕШТЕ ПОСЕТИО 6. БЕОГРАДСКУ ГИМНАЗИЈУ

Реализација пројекта VI београдске гимназије под називом "Сусрети гимназијалаца", започета њиховом посетом Будимпешти, врло брзо је настављена. Гимназијалаци будимпештанске гимназије "Никола Тесла" су три дана боравили код својих вршњака у Београду и провели забаван и веома садржајан викенд. У пројекат је укључена и српска гимназија "Доситеј Обрадовић" из Темишвара, коју су представљали Саша Милимарков, професор историје и четири ученика те гимназије.

Пред 6. београдском срдачно су нас дочекали ђаци, Раде Зејак, директор и Јасна Перић, професорка географије и координатор пројекта. Обишли смо школу, видели дивну свечану салу и школску библиотеку. Ђаци из Будимпеште су имали прилику да присуствују часовима хемије и српског језика и књижевности и да виде нову интерактивну таблу. Професорка Јасна Перић, показала нам је изложбу фотографија ученика под називом "Београд са мог прозора", која се сваке године одржава за Дан школе. Поред сарадње са дијаспором, ова професорка пуна ентузијазма и нових идеја, води секцију Унеско клуб. "Ми већ десет година сарађујемо са Федерацијом Унеска у Србији као иницијатори и ментори или се прикључујемо већ оформљеној групи ученика за студијска путовања и обилазак објеката културне баштине у Европи, обилазимо различите делове Европе. Ове године ишли смо у Аустрију, Немачку и Италију. Посетили смо Беч, Салзбург, Инсбрук, Минхен, језеро Ким и замкове, Падову и Трст. Обилазили смо знаменитости које су под заштитом Унеска. Резултати са овог путовања су веома драгоцени. Ходници наше школе украшени су фотографијама са ових путовања. Федерацију Унеска чини преко 16 средњих и 30 основних школа у Србији и оне делегирају своје наставнике и ученике. Ђаци се друже, тако да ширимо и овај вид пријатељства", прича поносно Јасна Перић.

Након посете школи смо прошетали до музеја Николе Тесле. Музеј леп, скроман, као што је и Тесла био. Погледали смо веома интересантан филм о његовом животу и експонате, који по свом значају и сензационалности нису ни мало скромни. Ђаци су изводили огледе користећи Теслинин трансформатор и разгледали експонате најзначајнијих Теслиних проналазака.

Посета храма Светог Саве била је посебно интересантна, јер је било могуће да се уђе у крипту, у којој ће се сахрањивати патријарси и где се на 1800 квадрата довршава изградња цркве Светог Лазара у византијском стилу. Такође смо присуствовали осликавању олтара. Каменорезачки радови приводе се крају, довршавају се сликарска платна, која ће бити прилепљена на таванице. Црква има подно грејање, а кроз естетски извајане венчиће на зиду ће се избацивати топао ваздух. Пространу цркву краси импозантан златан лустер. Ова црква је предвиђена да служи не само за литургије, већ и за културне манифестације, хорска такмичења, концерте.

Другог дана наше посете, на програму је био обилазак Фрушке Горе, манастира Крушедол и Сремских Карловаца. Манастир Крушедол се налази у истоименом месту и грађен је од 1509-1546. године. Ктитори манастира су владика Максим и Ангелина, жена деспота Стефана Бранковића. У манастиру се чувају драгоцености, које су током велике сеобе Срба биле однете у Сентандреју, а затим враћене у манастир Крушедол. Овде се такође налазе мошти некадашњих владара, Арсенија Чарнојевића III, Арсенија Јовановића IV, званог Шакабента, деспота Ђурђа Бранковића, Милана Обреновића и кнегиње Љубице. Монах Јаков Ристановић испричао нам је на својствен начин много интересантних података о манастиру. Црква је осликана са две врсте фрескописа, византијским и барокним. Манастир је посвећен Благовестима, а на иконостасу се налазе слике из 16, 18. и 19. века.

У Карловцима, најјужнијем средњеевропском барокном градићу, дочекао нас је Дејан Ђурђев, професор историје у Карловачкој гимназији, испричао нам је историјат Карловаца, показао нам је фонтану Четири лава, симбол града и зграду општине или Магистрата, са чијег је балкона проглашена српска Војводина 13. маја 1848. године. Почетком 18. века седиште митрополита је из Крушедола пренето у Карловце. У то време је постојала српска црква, посвећена светом оцу Николају, али не тако величанствена као данас. Карловци имају два дела града, Горњи крај и Доњи крај, сваки део са својом црквом и центар града са Саборном црквом. Овај храм са два звоника, један је од најзначајнијих грађевина у стилу српског барока, аутентичног стила, који је настао и развијао се под различитим утицајима, пре свега украјинског и бечког барока, са елементима наше средњовековне моравске архитектуре. Саграђен је за четири године, од 1758-1762. Цркву краси величанствени иконостас, који су насликали Теодор Димитријевић Крачун и Јаков Орфелин, два најзначајнија сликара из барокног периода. У цркви се чувају две светиње: део моштију светог Арсенија Сремца, другог српског архиепископа, који је био омиљени ученик Светог Саве. Чудотворна икона Пресветле Богородице са Христом, рад је непознатог, руског иконописца из 14-15. века. Поклоњена је српској цркви у 18. веку. На зидовима цркве налазе се велике композиције познатог сликара Паје Јовановића. У порти стоје патријаршија, стална резиденција владике сремског и летња резиденција владике српског, музеј српске православне цркве и помоћна зграда за патријаршију звана Стари двор.

После ручка у рустичној гостиони "Четири лава", реч је преузео Раде Зејак, директор 6. београдске гимназије, а некадашњи професор музике и директор гимназије у Карловцима. После 17 година проведених у овој школи, детаљно нам је испричао историјат прве српске гимназије, која је почела са радом 1791. године. Показао нам је велелепну грађевину и њен ентеријер. Посетити смо прекрасну свечану салу и библиотеку, у којој се чува преко 20.000 књига. Многе су старе и веома вредне, као копија Мирославовог јеванђеља из 19. века и дела Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.

Последњи дан овог незаборавног путовања, организована је шетња улицама Београда, од Вуковог споменика, све до Калемегдана. Ђаци су имали прилику да виде Скупштину Србије, Скупштину града Београда, трг Николе Пашића, Народни музеј и зграду Опере. Кнез Михајловом улицом стигли смо до Саборне цркве и Богословије, Патријаршије, Конака Кнегиње Љубице и кафане "?", да би дугачку шетњу завршили на Калемегдану, у сенци Победника и упалили свеће у две, по својој лепоти веома посебне цркве, Светој Ружици и Светој Петки.

Растанак ђака је поново био пропраћен загрљајима, пољупцима и по којом сузом, али и плановима за поновно виђење.