НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Драгомир Дујмов

Oпраштање осмака и завршетак школске године

У Српској основној школи „Никола Тесла“ у Будимпешти је у уторак, 14. јуна, са почетком у 15 часова приређена свечаност опраштања ученика осмог разреда српске основне школе на Тргу ружа....

Захваљујући лепом времену, традиционална школска манифестација је овога пута приређена на школском дворишту. По устаљеном обичају, седми разред је на челу са својом разредном Зорицом Јурковић Ембер, припремио леп пригодан програм. Опраштање је почело дефилеом ученика осмога разреда у пратњи седмака. Трава, цвеће и песме „Гаудеамус игитур“ и „Збогом школо наша“ испратише ђаке осмог разреда који су тога дана ставили тачку на један посебно важан период њиховог живота.

Потом су осмаци, њих деветоро, са разредним старешином Андреом Мештер Апјок заузели своја места да одгледају свечани програм. На самом почетку интонирана је српска и мађарска химна. Потом су се присутнима обратили ученици 7. разреда. Они су осмаке подсетили на прве дане школовања. Споменули су и њихову прву учитељицу, сада већ нажалост, покојну Анђу Миловановић, која их је са лепим осмехом и речима дочекала. Седмаци су истакли да су ученици осмог разреда често били заљубљени. Потом су слављеницима пожелели срећан наставак школовања у српској гимназији. Иза тога су причитани омиљени цитати осмака.

Иза тога је наступио мали хор под дидригентском палицом професорке Оливере Мунишић. Соло су певале Ангелики Иванов и Сара Дахан. Опроштајни говор осмог разреда прочитали су Босиљка Фекете и Дејан Јунгић из којег издвајамо: „Састављајући овај опроштајни говор, схватили смо да је осам година пролетело за трен, да смо неприметно стигли на праг гимназије, а истовремено нам се чини да смо ту већ толико дуго да нам сећања на почетак полако бледе. Ипак, узбуђење помешано са страхом које смо осећали првог дана у школи вероватно нико од нас неће заборавити, као ни нашу прву учитељицу, која нас је научила да читамо и пишемо. Са захвалношћу и тугом се сећамо учитељице Анђе Миловановић.

У другом и трећем ра