Бруцошијада у Српској гимназији

,,Пази шта радиш, чека те бруцошијада!”, је реченица која је у нашој малој заједници Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти дочекала сваког првака. Неки су то схватили озбиљно, а други мање. Но, свакако, једна од свечаности која се сваке године одржава, а по мом мишљењу, она је можда и најзанимљивија, одиграла се у суботу 26. новембра 2016. године са почетком у 18 часова у фискултурној сали наше гимназије.

Све генерације које су прошле кроз овај „процес” знају колико је то напорно и колико труда треба да се уложи за реализацију једне овако велике идеје. Бруцоши су покушали да покажу себе у најбољем светлу, али су се десетаци постарали да стварно засијају под рефлекторима овогодишње „Олимпијаде-Бруцошијаде”. 10/а, 10/б и 10/ц су под вођством професорки Мирјане Трагор и Кристине Бекић, и професора Алена Нађа, добили праве скретнице уз помоћ којих је све испало феноменално.

Као члан публике која је гледала свршен чин, могу рећи да су десетаци одрадили невероватан посао правећи паралеле са правом Олимпијадом кроз декорацију, костиме, па чак и задатке. Водитељи су у духу античке Олимпијаде носили златне венце, а женски водитељи и беле хаљине подсећајући нас на Стару Грчку. Између задатака паузу су испуњавали снимци снимљени од стране разредних старешина. На публику су највећи утисак оставиле игре са балонима (бруцоши су морали да пробуше балон радећи заједно) и са бананама (љушћење коре банане, без помоћи руку, док партнер придржава банану коленима). Током ових игара је у публици дошло до разних реакција, у зависности од тога како се коме свидело.

Тог дана је путовао и бродић до Сентандреје поводом традиционалне манифестације „Дан сеобе”, па су тако многи ученици пропустили почетак Бруцошијаде, иако се он највише ишчекивао. Међутим, организатори су каснијим перформансом скренули негативне мисли ученицима уморним од пута. Верујем да су сви деветаци осетили олакшање видевши своје име на видео-биму заједно са прозивком. Шаљиве прозивке су им измамиле само осмех на лице, а самим тим их је и цео овај догађај зближио, као и десетаке којима се све потрошено време исплатило. Паника, стрес и свађе, а са друге стране шале, договори и пробе су имали и више него одличан крајњи резултат. Цика и аплауз публике им је само била додатна сласт, поред показивања бруцошима „ко је главни”. Као трешња на врху торте, разредници десетих разреда су нас изненадили довевши трубаче који су подигли већ постојећу изузетно позитивну и енергичну атмосферу.

У суштини, када све сагледамо, заправо видимо колико смо, сви ми као ђаци Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти, близак колектив, па чак и ако је у питању „тестирање” наших бруцоша, изаћи ћемо само приснији једни другима, што нас и чини овако чврстом заједницом. То је само једна од многих ствари које ме чине поносном што се могу назвати ђаком ове школе.