Божићна приредба у српској школи “Никола Тесла“ у Будимпешти

Светлост Христовог рођења

У четвртак, 15. децембра, уочи зимског распуста, у српској школи приређена је божићна приредба. Програм је имао колажни карактер. Учествовао је велики број ученика, који су рецитовали, глумили и певали у школском хору. После обредног освећења бадњака, у коме су заједно са свештеником и вероучитељем у школи, Далибором Миленковићем, учествовали и ученици, предшколци су отворили приредбу сјајним рецитовањем песме „Божић“ Јована Јовановића Змаја, а школски хор је извео неколико божићних песама. Ученици трећег и четвртог разреда у уводном делу говорили о историји и пореклу обичаја којим се слави најрадоснији хришћански празник. Поменуто је да се у хришћанској традицији, Вертеп, сценски приказ Исусовог рођења, као игроказ изводио још у 4. веку, у време цара Константина. Пролазила је литија улицама светог града Цариграда уз црквено појање свештеника које су

пратили војници и народ. Напред је ишао човек прерушен у старе хаљине као свети Јосиф кога прати Марија са дететом у рукама, за њима цар Ирод са војском наоружаном копљима, осветљавајући пут бакљама и фењерима. Код Срба се Вертеп спомиње тек у 18. веку, као библијска и народна прича која се изводила као луткарска или играна представа. Ову представу су увек изводила деца на Бадње вече и сва три дана Божића у спомен на Христово рођење. И овај пут је представа, у извођењу наших ученика, имала три сценске целине: рођење Христово у Витлејемској пећини, затим, најаву пастира да се Христос родио и на крају, поклоњење мудраца. А како рече један од учесника у представи: „Наша је намера да сликом и речју помогнемо да у својој кући оживите традицију претходних поколења и да уживате у творачкој игри сазнања и вере.“ И публика је заиста уживала. Било је пуно родитеља, ученика и професора који су са одушевљењем пратили представу. Сцена је била величанствена са свим симболима и знамењима ноћи Христовог рођења. Било је тихо, на небу су светлуцале звезде, пастири су се грејали око ватре и причали приче да прекрате време. Одједном се небо озари блиставом светлошћу и сјајни лик анђела наднесе се над њима. Између сна и јаве одвија се сцена где хор анђела пева: „ Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља!“ Затим пастири одлазе до Витлејема да виде шта се тамо догодило. У пећини нађоше Јосифа и Марију са дететом у наручју. Клекнуше и поклонише се и запеваше песму у славу Бога. Ову сцену прате божићне песме. Дочаран је амбијент сиромаштва али и величанствене духовне раскоши. На сцени преовладава црна боја ноћи и сребрена боја светлости и звезда. Све је бајковито треперило. Прича о доласку помазаника Божијег на земљу ширила се надалеко. Када се појавила звезда која је јасније од других сијала, мудраци су знали да се родио нови цар. Они,вођени звездама, иду да се поклоне цару и носе му дарове достојне великог владара. Кад су дошли до пећине са великом радошћу се поклонише Мајци Божијој а Дете дариваше златом, тамјаном и смирном. Приредба је завршена песмом:

„Радост, радост на све стране,

Радост света, радост веља,

Руке се шире-грешна земља.

Дочекује Спаситеља.“

Деца су извела представу заиста на високом нивоу. Саживели су се са улогама војника, пастира, анђела, мудраца, краља и свих који чине Вертеп. Пресрећна публика их је наградила дуготрајним аплаузом. Директорка, др Јованка Ластић није могла да сакрије своје одушевљење. Похвалила је децу која су блистала од среће као после добро обављеног задатка, затим васпитачице предшколаца, Веру Кривачевић и Ливију Анитић, учитељице трећег и четвртог разреда, Весну Чаплар и Љубинку Георгијевић, професорку музичког, Оливеру Мунишић, која је водила хор, професорку ликовног васпитања, Изабелу Борзу која је осмислила и декорисала сцену, Јелену Кепић која је направила за сву децу маштовите костиме, капе, круне, браде, крила, ореоле, копља и мачеве. Програм је настављен у школском дворишту где је паљен бадњак, а после тога је била божићна чајанка. Цео програм је изузетно добро протекао и деца нижих разреда као и гимназијалци, васпитачи, учитељи, наставници и професори су се свечано осећали на божићној чајанци. Раздрагано коло се играло у великој фискултурној сали а матуранти су се дохватили микрофона да покажу како умеју да се веселе, да певају и играју. На својим хармоникама пратили су их Растко Гергев и Слободан Вертетић. За време славља су ученици разменили божићне поклоне, почастили су се чајем, воћем и салон бонбонама које је обезбедила школа. Био је то један од дана које ће наши ђаци дуго да памте. Духовни и културни програм, одјек прошлости и дивна порука за садашњост и будућност.