Прослава Дана државности Србије у Српској школи „Никола Тесла”

Сретење на Тргу ружа

У поподневним часовима прохладног 15. фебруара 2017. године, ђаци и њихови наставници Српске основне школе и гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти окупили су се у фискултурној сали да присуствују свечаности поводом Дана државности Србије. Овај државни празник се у Србији прослављаo до 1918. године, а поново је заживео 2002. године. Празник обележава важне историјске, политичке и верске догађаје. Поред црквеног празника Сретење Господње тога дана се уједно слави и Дан уставности Србије, а такође и почетак Првог српског устанка под вођством вожда Карађорђа Петровића.

Свечаност је почела наступом хора који је под диригенстком палицом професорице Оливере Младеновић Мунишић извео српску химну „Боже правде”. После хора пуштен је кратак филм о Првом српском устанку у Орашцу 1804. године.

Потом су ђаци 10-их разреда приказали свој веома добро осмишљен и извођен програм. За успех ове лепе свечаности најзаслужнији је био професор историје Ален Нађ, разредни старешина 10.а разреда. Декорација је хвалила таленат професорке Изабеле Борзе.

Програм је настављен рецитацијом. Гимназијалке Нађа Марчетић и Јана Лишанин веома изражајно су рецитовале одломак песме легендарног гуслара Филипа Вишњића „Почетак буне против дахија”. Иза декламовања уследили су говори о значају Сретења у извођењу Тамаре Варга и Жофије Китик.

Организатори су се потрудили да прославу увелича школски хор који је лепо извео модерну и популарну песму „Ово је Србија”.

Након тога пуштени су инсерти из првог филма српске кинематографије „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа”, снимљеног давне 1911. године у режији легендарног чича Илије Станојевића. Неми филм је по тадашњем обичају био попраћен писаним текстом за објашњење. Овај пут попратни текст су читали ученици Наташа Балаж, Видак Андрић и Теодор Тричковић.

Неми филм је пожњео велики успех у кругу присутних ђака. Хор је затим извео народну песму „Ја сам млада Српкиња” романтичарског песника Јована Суботића.

После наступа хора следила је песма пуковника Стевана Ђуровића „Сретење” у одличном извођењу Јоване Мајданџић и Филипа Иланковића. Иза рецитације гимназијски хор је извео Сретењски тропар. На самом крају одличног програма ђаци 10.а разреда су веома вешто извели сплет српских народних игара које је увежбао Душан Вуковић.

Сретење

На Космету где нам свићу дани Бог Свевишњи поручује с Неба Ведро небо изнад Божјег храма, Не чешите тамо ђе не сврби, Сабор држе на пустој пољани, Пропаст тешка прети вам и вреба, Преци наши вјећају о нама. У памет се дозовите Срби. Газиместан стражари, не спава, У памет се дозовите Срби. Уз Немању Сава десно стоји, На Сретењу вишњем свако мио Са Душаном Лазар васкрсава Кад је Исус приступио Богу, Крај њих Милош никог се не боји Сретните се, јад вас не убио, Деспот Стефан стигао међ њима, И крените у свесрпску слогу. Карађорђе, с Марићке јаруге Нико од вас наћи места неће, Синђелић се заклиње пред свима У камену скривени и дрвљу, Сви за једног, један за све друге Нема српству напретка ни среће На Сабору преко океана Не крчмите што платисмо крвљу. Тесла вечни родној груди броди, Нек у главе свим Србима уђе, Ту је Његош са ловћенских страна Вековна се не продаје жетва, Арсеније још сеобе води. Ко да српско као да је туђе, А Краљ Петар преко Албаније, Стићи ће га Лазарева клетва. Са Мишићем на тај Сабор стиже, Продајете свога рода главе, Славни преци, понос историје Зар вам срце не дрхти и зебе Збор зборују и о нама бриже Издаје се ко победе славе, И остали бројни великаши Кад све дате, продали сте себе. Дучић, Андрић и Патријарх Павле, Без Призрена неме су нам речи, Див јунаци, бесмртници наши У Пећи смо остали без вида, Свих векова Светосавске лавре Душа нам се Дечанима лечи, Док збор сунце са небеса грије Грачаница српске ране вида. Траже начин Србе да обоже, Пуковник Стеван Ђуровић Моли Свеце Свети Василије, Спасавајте што се спасти може