Још једна успешна свечаност Предаје пантљика

Најемотивнији догађај током школске године представља Предаја пантљика, када ђаци 12. разреда симболично постају матуранти. Овај пут дуго очекивана свечаност приређена је 4. марта у Бугарском културном центру. Ученици 11. разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти, предвођени разредним старешинама Изабелом Данко и Вањом Прстојевић Олиф, максимално су се потрудили да ово вече остане у најлепшем сећању слављеника и њихових најмилијих. За декорацију је била задужена професорица Изабела Борза.

Програм је почео тачно у 19 часова поздравом водитеља Атине Мерцедес Штефанидес и Василија Мићића. Они су посебно поздравили Веру Пејић Сутор, председницу Самоуправе Срба у Мађарској, др Јованку Ластић, директорку српске школе у Будмпешти као и заменике директора Јулијану Которчевић и Ксенију Сушић-Марков. Организатори су се овом приликом захвалили и српским народносним самоуправама II, VII, IX и XIV кварта на пруженој финансијској помоћи, а такође и Бугарском културном центру на уступљеном простору.

Затим је почео дефиле слављеника и предаја врпце златне боје са ликом Николе Тесле, натписом назива школе и година 2013-2017. Ове вечери пантљике су предате и разредним старешинама Милану Дујмову и Драгомиру Дујмову, а такође и разредницима у ђачком дому Мирославу Сребру и Радивоју Галићу.

Потом је уследио изузетно добро успели програм једанаестих разреда који су користећи мотиве текста Кокана Младеновћа „Lost in Serbia” успели да пробуде сећања и покажу како је све почело и како борба слављеника није само њихова, него је дели читава генерација младих у времену у којем живимо.

Представа је веома добро успела. Изузетно режирани сценски приказ је приказао проблеме данашње омладине, али и долазак ђака у Будимпешту, затим године проведене у школској клупи на Тргу ружа и на крају сазревање још једне генерације гимназијалаца. Посебно ваља истаћи носиоце главних улога Бојану Мишулић, Петру Јовановић, Радмилу Ћирић и Зорана Вујадиновића.

Потом су уследили говори представника оба разреда матураната. Река Забош је у име 12/а разреда изузетно емотивно говорила о протекле четири године, присећајући се многих лепих и незабправих доживљаја. Она се том приликом захвалила свим професорима а посебно и разреднику Милану Дујмову.

Беседу у име 12/б разреда одржала је Анђела Теслић. „Сећам се прошле године на свечаности предаје Пантљика, док сам слушала говор бивших матураната, запитала сам се какав ли ће наш говор бити. Размишљала сам о томе како је средња школа један врло значајан део живота и како је тешко сумирати 4 године на једном парчету папира. Дошао је тренутак о ком сам често мислила а који је увек деловао некако далеко.

На самом почетку волела бих да поздравим све који су дошли да нама, матурантима Српске гимназије „Никола Тесла” на Тргу ружа улепшају вече које ћемо памтити целог живота. Пре свега директорку др Јованку Ластић и заменице директора без чије подршке не бисмо били овде где смо. Затим професоре који су били уз нас четири године, кроз наше разне фазе, и који су вечерас овде са нама и гледају нас у овом свечаном издању. Наравно и ученике једанаестог разреда који су се максимално потрудили и направили нам програм за памћење.

Специјалну захвалницу желим да уручим овде присутним и оправдано одсутним родитељима ученика славног 12/а и 12/б разреда. Хвала вам што сте нас лепо васпитали, што сте бринули о нама и што сте нам омогућили да се школујемо у једном од најлепших градова, у Будимпешти. Али највише вам хвала на томе што сте успели да одгојите овако добре и успешне људе. Одлазак од куће није био лак. Поред различитих менталитета успели смо да створимо један колектив који итекако вреди, који је заједничким трудом и радом подигао многе стандарде и наредним генерацијама задао поприлично тежак задатак. Колектив који је уз све своје несавршености нама самима био савршен. Вођени двојицом професора Драгомиром и Миланом Дујмовим који су нам осим часова српског језика и историје, предавали велике животне лекиције које ће нам засигурно значити у даљем животу, постали смо генерација која ће остати упамћена. Иако је често било несугласица, увек смо умели да станемо једни за друге. Занимљиво, у тренуцима када ово пишем на памет ми падају само лепи и пријатни догађаји. И то сматрам великим успехом. Када бацим поглед уназад четири године, видим колико је ту заправо било лепих тренутака вредних памћења. Сетите се одлазака на излете, роштиљање, разредне кафе, екскурзије и наравно оно наше, нама омиљено културно уздизање. Наравно морам да споменем оно што је сваком ученику веома занимљиво. Екскурзије. Не знам да ли је свакој генерацији тако, али мени се чини да је код нас сваке године екскурзија била специјална прича за себе, пуна успона и падове али са срећним крајем. А тек догађаји у дому. Знате када смо као мали гледали серије у којима гимназијалци живе у интернатима и увек им завидели на томе? Мислим да смо се ми прилично уживели у те улоге за ове четврте године. Сетите се само ситуација из 9. разреда када је цело одељење живело у дому. Када смо сваки слободан тренутак проводили заједно. А онда смо се у другој години раздвојили, и свакодневно једни другима препричавали домске догађаје.

Сматрам да се нико од нас ни у једном тренутку није покајао због свог доласка у Будимпешту. Овде смо постали прави људи. Самостални, одговорни, вредни и праведни. Упознали смо много пријатеља али и непријатеља а то нас је припремило за даљи живот. Стекли смо једно велико животно искуство, које сматрам да под будним оком родитеља код куће не бисмо имали. Драго ми је што сам баш са овим људима провела најлепше средњошколске дане. У првој години разредни старешина нам је рекао да ће до краја остати само најбољи и сада када вас погледам знам да је био у праву.

И за крај волела бих да се обратим мом разреду: Хајде да се вечерас проведемо чаробно чаробно, и да наздравимо једним коктелом љубави!”

Користећи прилику Анђела Теслић се захвалила Душану Вуковићу који је увежбао игре матураната и уручила му скроман поклон.

По устаљеној традицији, уследио је говор директорке др Јованке Ластић. Она је изразила своје задовољство што је још једна генерација замало приведена крају средњошколског школовања, али је истовремено признала и то да је то уједно и моменат туге, јер се ускоро опрашта од талентованих девојака и младића који напуштају српску гимназију да би своје школовање наставили на факултету. Директорица је том приликом изразила своју жељу и позвала матуранте да и после матуре посете своју школу на Тргу ружа, где су увек добродошли. На крају је слављеницима пожелела много среће и успеха у животу.

При крају програма уследиле су плесне нумере матураната. Прво су веома симпатично, уз бурни аплауз публике, извели сплет српских грађанских игара. Потом су следили валцери и на крају модерни плесови који су пожњели велике овације. Између валцера и модерних игара публика је слушала рецитацију Саре Матић, ученице 11/б разреда.

На самом крају ове веома успешне вечери на звуке Штраусовог валцера „На плавом Дунаву” матуранту су, у знак захвалности, плесали са својим најближима.

После силних емоција гости су се освежили уз богати трпезу и закуску.

Галерију слика са свечаности можете погледати овде