Представљамо најуспешније спортисте гимназије „Никола Тесла“

Свестрана спортисткиња Босиљка Фекете

Босиљка Фекете (2002),ученица 9. разреда Српске гимназије „Никола Тесла“ показала се као свестрана спортисткиња која у неколико спортова постиже одличне резултате. Она је била део женског кошаркашког тима који је ове године освојио Државно првенство Мађарске, али се врло успешно бави и веома тешком атлетском дисциплином, петобојем. Није ни чудо када потиче из спортске породице. Она је најмлађе дете у мешовитој петочланој породици у којој је спорт не само хоби, него начин живота. Мајка Аница, Српкиња, а отац Пáл, Мађар, су се бавили кајаком, сестра Божана тренира рукомет, док је брат Павле наставио спортским стопама својих родитеља и бави се кајаком. Сасвим довољно разлога за кратак интервју са њом.

Може се рећи да потичеш из спортске породице.

Мојим родитељима је спорт део живота и то су пренели и на нас, своју децу. Они су нас водили од малена на различите спортове. Касније смо ми сами изабрали спорт којим ћемо се бавити.

Ти се такмичиш у тешкој спортској дисциплини, петобоју, кажи нам нешто више о томе.

Ја тренирам модерни петобој који обухвата следећих пет дисциплина: трчање (на 2400m), пливање (слободним стилом на 200m), мачевање, јахање (са препонама), стрељаштво (ваздушни пиштољ).

Напорно је озбиљно се бавити и једним спортом а ти се истовремно бавиш са пет. Колико тренираш дневно да би била успешна?

Да, веома сам заузета, сваког дана, осим недеље, имам од 4-5 сата тренинга. Рано ујутру већ идем на тренинг, а после тога одмах у школу. Послеподне већ у три поново треба да будем на тренингу који ми траје до седам. Око пола девет стижем кући тако да треба да се спремим за следећи дан за школу и ја се трудим да све буде у реду.

Која од тих дисциплина ти је најдража, у којој се најбоље осећаш?

Подједнако су ми драге све дисциплине, али морам да признам да сам у пливању мање успешна.

У ком клубу тренираш и ко ти је тренер у петобоју?

Из сваког спорта имам другог тренера. У мачевању, у дисциплини мач, тренер ми је Хегедиш Ференц. Клуб ми је КСИ ( Központi Ifjusagi Sport Iskola).

Да ли ти је до сада златна медаља у кошарци једина медаља?

Не, на такмичењу у мачевању у априлу ове године сам освојила бронзану медаљу, такође на Државном првенству.

Које још спортове волиш?

Скијање, рукомет, кошарку и јахање.

Бавиш се индивидуалним спортовима, али и тимским. У чему је разлика?

Пошто се углавном бавим појединачним спортом, много ми је добар осећај када играм у тиму и победимо и када се заједно радујемо победи. То је сасвим другачија радост од оне у индивидуалном спорту.

Какве су ти амбиције што се тиче даљих спортских такмичења?

Желела бих да учествујем на међународним такмичењима, такође и на Олимпијади.

Брат и сестра , који су завршили у Српску гимназију сада су студенти. Шта студирају? А шта ти желиш да студираш једног дана?

Брат студира на Elte (Eötvös Loránd Tudományegyetem), а сестра је на Диф-у (TE Testnevelési Egyetem). Ја желим да студирам на Медицинском факултету, овде у Будимпешти.

Лепо је прославити сваки успех. Како је синоћ било на прослави спортских успеха на броду?

Ишли смо бродом према Чепелу. Супер сам се проводила. Много ми се свидело.

Одлично говориш српски. Коју основну школу си завршила?

Ишла сам у нашу основну „Никола Тесла“ у Пешти. У нашој кући се говори и српски и мађарски.

Како се осећаш међу децом из Србије? Да ли ти то помаже да језик усавршиш?

Сасвим добро се осећам међу њима и пуно ми помажу око језика да га још боље научим.