Стопама наших предака

Ученици 3. и 4. разреда будимпештанске српске школе другу недељу маја провели су у кампу под називом Стопама наших предака, која је реализована у жупанији Барања. Средствима добијеним на конкурсу финансирани су путни трошкови и смештај ученика, а родитељи су сносили трошкове улазница, овог веома садржајног кампа.

Прво одредиште је било Мохач, где су ученици били у спомен-парку Мохачке битке, затим су видели изложбену поставку буша. У пратњи госпође Зорице Степанов, обишли су српску цркву посвећену Светој Тројици, етнографски музеј и грнчрску радионицу. Након Мохача следио је млин Реда Светог Николе, који је захваљујући господину Норберту Бугарском сачуван и обновљен.

У Сечују је ученике дочекала професорица Цвета Вуковић, која је члан једине српске породице у том насељу. Она је приредила изложбену поставку у сеоском музеју, као и монографију о сечујској српској цркви, а примерке монографије су добили сви ученици. Сечуј је значајан по томе што је у њему пет година боравио Патријарх српски Арсеније Чарнојвић после збега из Србије.

Други дан кампа је био право ходочашће по барањским насељима у којима је некада живело много више Срба него данас, а сада су тамо само усамљене цркве о којима брину малобројни мештани. Значајно је напоменути да су нас они врло срдачно примили и испричали нам понешто о овим црквама. То су насеља Липова, Мајш, Мађарбој, Вилањ, Шарок, Илочац и Бреме.

Крстарење бродом по реци Драви било је јединствена прилика да се виде врсте птица и целокупни екосистем овог националног парка, као најбољи пример очигледне наставе.

Трећег дана нашег табора отишли смо у Печуј, где су у Жолнаи четврти ученици имали прилику да виде занимљиве лабораторијске експерименте, као и планетаријум. Посетили смо новосазидан православни храм посвећен Светом апостолу Андронику и Јунији, као и црквено-уметничку збирку. Након тога попели смо се на телевизијски торањ на планини Мечек, са кога се пружа величанствен поглед на град и околину.

Четврти дан је протекао у Шиклошу, где се налази чувена тврђава чији је, по предању, заповедник био деспот Стеван Штиљановић. На околном брду Ђунтир налази се споменик овом великану, коме Срби и дан данас долазе на поклоњење. Значајно је још истаћи да се у склопу тврђаве налази и српска етнографска поставка. Господин Иван Јаношов нас је одвео у српску цркву Светог Димитрија, као и у Малкоч бегову џамију из времена османске владавине. У поподневним сатима ученици су уживали на термалном купалишту.

Последњег дана кампа, на путу за Будимпешту, зауставили смо се у манастиру Грабовац, једном од важнијих места окупљана српске заједнице. Ту нас је љубазно дочекао и угостио јерођакон Митрофан, који нам је причао о храму посвећеном Архангелу Михајлу, као и о монашком животу. Након што смо заједно изговорили Оче наш, он је ученике даривао иконицама и малим крстовима. Послужењем у црквеној порти завршена је посета овом брижно очуваном манастиру. Овом посетом је заокружено, може се слободно рећи, право ходоћашће траговима наше прошлости. Учитељица Љубинка Георгијевић је успешно организовала овај камп, у реализацији су јој помогле учитељице Моника Дујмов, Весна Чаплар и Александра Фелди, а фотодокументацију је правио Андреј Ђерђ.

С обзиром на успешност и постигнут циљ овог кампа, у плану је да и следеће године конкуришемо, како би се ово путовање проширило на остале жупаније у којима постоје српске знаменитости и чувају се успомене на некада бројнији српски живаљ у Мађарској.