Екскурзија 9. разреда Српске гимназије у Кестхељ на Балатону

Пешачење без мреже

Ако питате било ког "бруцоша", сваки ће вам рећи да му је ова година изменила све. Уклопити се у живот у једној потпуно новој, већ формираној средини међу страним и непознатим лицима, оставити матичну земљу и породицу, било је једно горкасто-слатко искуство, које нас је учинило јачима и отпорнијима и које је у наше животе унело безброј нових лица, које сада можемо назвати пријатељима. Поред редовних обавеза, разних такмичења, додељен нам је задатак да припремимо приредбу за Дан словeнеске писмености, 24. маја. Све ово смо веома добро одрадили тако да смо мирне душе и савести могли отићи на заслужени одмор (хмм колико је био одмор.) и загарантовано добар провод на "мађарско море". Екскурзија је у ђачким годинама најважнији догађај за који се праве планови неколико месеци у унапред. Нама Сошиговцима сваки дан проведен у ђачком дому има оквире екскурзије тако да смо врло добро могли закључити шта ће и како бити. Најпривлачније од свега звучала нам је дестинација на коју смо ишли, у Кестхељ, туристичко место на 180 км од Будимпеште на западном делу језера Балатон и на најјужнијим падинама Бакоњске горе. Кестхељ је други по величини град у оквиру жупаније Зала, а после Шиофока, најпознатије туристичко одредиште на обали Балатона.

На свежем ваздуху, у природи крај расцветалих зова и липа, дуж обале кроз лепа насеља пролазила је бучна колона 74 ученика предвођена професорима: Весном Седлачек, Андреом Мештер, Милошем Ристићем, Славицом Зељковић, Зорицом Јегер и Лазаром Которчевићем. Без интернета, уз цвркут птица које су нас подсећале да је природа рај, сасвим измештен у нов простор где је време испуњено разним активностима од јутра до мрака. Иза нас су два прекрасна дана испуњена путовањем, игром, песмом и упознавањем нових предела наше "друге домовине". Сви смо још испуњени јачином доживљаја са наше прве гимназијалске екскурзије. Од Пеште до Кестхеља путовали смо возом па аутобусом, један део смо и пешачили што нам је најпре тешко пало због врућине и торба које смо носили. Кад смо већ овде морам напоменути да нас је време током целе екскурзије послужило као наручено што је допринело још бољем утиску са овог путовања на ком смо као од шале прешли око 30 км или 40 000 корака. Звучи огромно, али је било испуњено смехом, игром и музиком тако да једва да смо и осетили умор. Вероватно циљано, професори су се потрудили да нам цео дан испуне разним активностима како би нас добро уморили и како бисмо имали што мање енергије за несташлуке и ноћно неспавање. Стигавши у хотел, отишли смо на ручак па на обалу Балатона где су се они најхрабрији купали прикривајући да је вода још хладна. Неки су се сунчали, неки јели сладолед, слушали смо музику и играли Поред утисака са ове екскурзије вратили смо се и са добром "бојом" задобијеном ту крај живописне обале Балатона. Након тога отишли смо на вечеру а онда је уследио још један програм "Escape room" припремљен од стране људи из смештаја у ком смо спавали. Ни велики замор који смо осећали није успео да нас успори да одмах после тога похитамо на обалу Балатона, где смо седећи на мекој трави, гледали тај диван хоризонт обасут последњим зрацима одлазећег дана, слушајући музику и гласно се смејући.

Освануо је и други дан за који нам је исто као и за претходни припремљен густ распоред. У близини смештаја имали смо терене за фудбал (bubble bump football) у балонима и такмичење у стрељању луком и стрелом. У продужетку дана посетили смо величанствен дворац Фештетић (Festetics kastely). Дворац грађен у барокном стилу припадао је породици Фештетић који се убрајају у ред најбогатијих породица у Мађарској. Имали смо прилику да завиримо и у један део овог велелепог здања, дивећи се лепотама салона, уметничким предметима, сликама, стилском намештају, ручно осликаном порцелану и осталим красотама. Највећи утисак на нас је оставила богата библиотека у којој су књиге брижно чуване и смештене у репрезентативну читаоницу. Шетајући се широким ходницима, покушали смо замислити живот тадашњих племића и доживети део тог времена. Око замка протеже се и огроман врт, са стогодишњим парком у ком смо се сликали и уживали.

За Будимпешту смо кренули у каснијим поподневним часовима. Једна екипа је дремуцкала док је друга певала претресајући широк и разноврстан репертоар српских песама. Још један знак носталгије за родним крајем у који се многи од нас убрзо враћају. Иза нас је још једна у низу лепих екскурзија у којој су се обједињено на прави начин спојили рекреативно, забавно и едукативно. Ту на обали Балатона имали смо прилику да за почетак краја ове године сумирамо утиске наше прве године живота у Пешти која није била нимало лака. За крај, у име 9. разреда желим да се захвалим свима који су организовали ову екскурзију и који су били са нама на њој.