Велики успех драмске секције на сцени Српског позоришта „Јоаким Вујић” у Будимпешти

Драмска секција Српске школе „Никола Тесла“, под руководством професорке Зорице Јурковић Ембер, заблистала је на сцени Српског позоришта „Јоаким Вујић” у Нађмезе улици, својом представом „Судбине у магли“. Част и задовољство да буде прва публика, припала је запосленима у Српској школи. У првом реду, поред директорке др Јованке Ластић, свакако је био и аутор романа „Воз савести“ професор Драгомир Дујмов, чији је поменути роман био идеја водиља за стварање ове представе и по коме је сама представа и направљена.

Професионализам и креативност комплетне глумачке екипе, на челу са њиховом професорком, померила је све границе досадашњих наступа и убедила публику да су итекако дорасли овако озбиљним задацима и темама као што је оптација. На тренутке се чинило да сценом не пролазе ученици – гимназијалци, већ да су то прави искусни професионалци, са великим искуством иза себе. Једно је сигурно – схватили су озбиљност и осетљивост саме теме и били на висини задатка. Главни лик Живу Радосава, фотографа из Батање, играо је Филип Иланковић, његову мајку Јована Мајданџић, а поред њих, изврсни су били и Нађа Марчетић, Никола Плавшић, Катарина Радојичић, Василије Мићић, Вања Павловић, Марија Симић, Марта Михајловић, Ања Панић, Марина Сабо, Лара Камаси, Ђорђе Вукадинов, Бојана Младеновић, Анастасија Спасојевић, Ана Маргушић, Радмила Ћирић, Ђорђе Здравковић и већ ветеран Митар Мирко Кркељић. Својим певањем, представу су оплемениле ученице Лена Ембер и Марија Симић.

Од почетка до краја, сценом су се провлачиле, баш као сенке у магли, судбине оптаната, младеначка љубав, обећања, вера и нада у боље сутра, ишчекивање, неизвесност, страх и разочарење. Тема је добро позната овдашњим Србима, међу којима се још увек прича о тим дешавањима. Генерације погођене лошим избором или прихватањем нечије наметнуте одлуке, чије последице су нестанак толико судбина, угашених негде успут, између Батање и Македоније, прошле су сценом. Феноменална глума и колаж дешавања и емоција, потпуно су затекли публику и измамили сузе многима. И сам аутор, професор Драгомир Дујмов је пријатно изненађен представом чија инспирација је била његов роман, а изненађење ке било тим веће, што током вишемесечних проба он сам није знао на који начин ће бити постављено сама представа. Каже да није могао ни да замисли овакво оживљавање његовог дела и да је још увек под утиском емоција. Свакако честита и професорки Зорици Јурковић Ембер и ученицима на труду и свему што су урадили. Иначе, рад на самој представи је отпочео још у новембру, и кроз све ово време, представа је сазревала и изграђивала се. Оно што је приказано публици сведочи да је сав уложени труд оправдан.

За сценографију је као и до сада у школским представама, била заслужна професорка Изабела Борза, која је својим радом и идејама дочарала време дешавања радње. Костими глумаца су такође били аутентични. Заслуге припадају и др Тибору Емберу који је својим саветима, предлозима и инструкцијама помогао у изради сценографије и реализацији саме представе, Катарини Бачи за помоћ при организацији и Богдану Сабоу који се потрудио да сценски ефекти буду на професионалном нивоу.

На самом крају, директорка Српске школе „Никола Тесла”, др Јованка Ластић се од срца захвалила Милану Русу, директору Српског позоришта „Јоаким Вујић” у Будимпешти на простору и могућности да се ту буде премијера ове представе, као и колегиници Јурковић и ученицима који су глумили, на свему што су приказали и обећала да ће се потрудити да ову представу види што више њих имајући у виду турнеју на коју планира да пошаље комплетну глумачку екипу.