Професори и ученици Српске школе „Никола Тесла“ у европским пројектима

Братимљење у виртуелном простору

Једнa од занимљивих могућности које Српска основна школа и гимназија „Никола Тесла“ пружа својим ученицима и професорима, јесте да учествују у разним, модерним и занимљивим програмима и пројектима на којима стичу нове вештине и знања која им омогућавају да у модерном свету остваре све своје потенцијале. Један од таквих програма ангажује и ученике и професоре око актуелних тема за модерно друштво. Реч је о е-twinning пројекту о ком разговарамо са Марином Александрић Ремели, професором математике у Српској основној школи.

Кажите нам нешто ближе о вашем интересовању за пројекте и о њиховом значају.

Свако занимање у просвети захтева стална усавршавања, посебно у време брзог развоја савремених технологија комуникације. Ја пажљиво бирам тематски, своја усавршавањау складу са сопственим интересовањима, а то су пре свега, математика и информатика. E-twinning портал сам први пут упознала на професионалном усавршавању 2013. године, које ми је препоручила колегиница математичар, Вероника Варга, педагог из Кестхеја (познанство са једног од мојих предходних усавршавања). Озбиљније сам се заинтересовала за пројекте у септембру 2015. године, када сам прочитала конкурс на E-twinning порталу на тему „Толеранција“.

Објасните нам сам појам twinning, да га приближимо нашим читаоцима.

Е-twinning - је покренут 2005 године иницијативом Европске Комисије са задатком да охрабри Европске школе и педагоге да користе ИКТ – (Информационо Комуникационе Технологије) радећи као партнери на заједничким школским колаборативним пројектима. Сама реч twinning има значење – братимљења што је и основни циљ E-twinningа а слово Е испред речи указује на електронску базу на којој је остварен радни простор за сарадњу педагога. Нешто слична логика као у речи e-mail (електронска пошта) Значи ово би се могло превести као Електронско братимљење. Ако дубље зађете у тематику и постанете члан, сусрешћете се и са појмом „ Twinspace“ што су мађари превели као „Тestvértér” а превод на српски језик би био „ Братски простор“ – то је наравно виртуални простор где је омогућена комуникација између партнера, четовање, разговори, сарадња и објављивање радова на том заједничком простору. Сам портал (www.etwinning.net) је преведен на 25 језика. У случају српског превода ова два кључна термина нису ни преведена. Ко бар мало зна енглески и активан је члан овог модерног друштва, може да наслути шта се крије иза тих термина.

Од тада је прошло неколико година, каква су ваша искуства и размишљања о томе?

Веома сам задовољна што сам кренула у правцу E-twinning – а. На њиховим усавршавањима се могу стећи основна знања и принципи вођења пројеката, и њихове реализације, можете освежити и усавршавати своје знање енглеског језика, стећи увид у лепезу средстава комуникације и ИКТ алата, стећи нове пријатеље, педагоге широм Европе који имају сличне профиле, интересовања и пројекте.

Шта су то ИКТ алати, објасните нашим читаоцима?

Као што сам већ поменула скраћеница ИКТ значи Информационо Комуникационе Технологије, а алати у оквиру тих технологија могу бити веома различити. Ту подразумевамо све услужне програме и средства која нам омогућавају да стварамо, креирамо, презентујемо и размењујемо знања и информације.Током припрема наставе и у пројектима користим неке од њих: GeoGebrа, Learningapps, Prezi,GMP,Google Drive ...Ту не могу да дам један општи савет за све педагоге –шта је најбоље користити у настави. У датој ситуацији - то зависи од још много других фактора: предмета, градива, опремљености, претходних знања и умешности педагога, разреда, и тако даље.

Улога ИКТ и њихов значај у настави је толико велики да је то и била тема мог дипломског рада на специјализацији за ментора на Техничком факултету у Будимпешти. Ја сам свесна тога да је усавршавање у том смислу веома важно, јер све технологије и знања се толико брзо развијају да и 2 године застоја значи јаз између оног шта је тренутно актуелно и оног шта је јуче било.

Тема толеранције је данас у веома сложеним околностима у Европи изузетно важна, шта вас је покренуло да се око ње озбиљније ангажујете?

Некако се та тема поклопила са тренутним стањем, не само у савременом друштву, него и у мом разреду - где сам још у току пролећа, у сарадњи са колегиницом Изабелом Борза 2015. покренула игру „Пазле - слагалице“ у оквиру часова разредног старешине, на различите теме. Суштина је била у томе да различито обликоване пазле можемо да спојимо у целину и тиме симболички јачамо нашу заједницу толеришући различитости. Деца појединачно на заједничку тему, например пролеће, цртају пазл – слагалице а онда их слажемо у велику заједничку „Puzzle” - слику о пролећу. Користећи правила Пазл-слагалице увели смо и и неке елементе драмских игара.Тако смо дошли, на идеју о сарадњи са колегиницом Зорицом Јурковић да на тему толеранције снимимо мали видео филм. На конкурсу E-twinning- а наш филм је освојио 3. место у Мађарској. То је био велики подстрек за мене, и децу. Цела школска 2015 – 2016 година је била испуњена радом и идејама на ту тему.

Ваш рад је на тај начин вреднован као изузетно вредан, како се даље развијало ваше ангажовање на пројектима за младе Европе?

Од септембра 2016, сам била позвана од стране колегинице Мине Исокоски из Финске да будем партнер у оснивању пројекта „Млади Европе“. Радо сам прихватила и укључила своје ђаке у пројекат. Земље учеснице су: Финска, Мађарска, Италија, Шпанија, Француска и Албанија. Свако до учесника се лепо представио и радио по плану који смо Мина и ја заједно направиле и који се односио на целу школску годину Млада колегиница Александра Фелди је константно подржавала наш пројекат - радећи на томе да деца још боље владају енглеским језиком. У Финској су пројекти део обавеза просветних радника - те се тако урачунавају у сатницу просветног радника. Веома озбиљно приступају послу те смо много тога од њих научили, успут су веома дружељубиви – отворени за сарадњу. Тренутно смо у фази затварања пројекта, наравно и валоризације.

Верујемо да је неисцрпна тема различитих пројеката из различитих области, који је био наредни пројекат у коме сте учествовали?

И Конференције су пројекти – јер се развијате, радите на себи и планирате. У марту 2017. сам конкурисала за учешће на Конференцији E-twinning- а на тему „ Активно учење“ која се од 26 – 28 априла одржала у Београду. Повод је била идеја водиља која већ дуги низ година сазрева у мени – да математику као веома апсртрактну науку треба спустити (нарочито у основној школи) на практичан - опипљив ниво – који је близак деци, попут игре. Конкурисала сам са разрађеном идејом, те сам била изабрана од стране Министарства просвете да будем један од 4 педагога - представника за Мађарску на тој конференцији.

За Конференцију сам припремила „Prezi“ презентацију, под називом „ Мeasure 2 think, think 2 create“ што би у преводу значило „Мери – уочавај, да би размишљао, размишљај да би стварао “. Ову презентацију сам приказала у Београду, али и својим колегама у нашој школи Никола Тесла, да их упознам са оним шта радим. Дискретну али важну подршку за моје излагање на енглеском ми је дала колегиница Лиђија Хембик (професор енглеског). Мислим да је та сарадња међу колегама веома важна у било ком пројекту, те се овом приликом свим колегама који су ми изашли у сусрет искрено захваљујем.

Видимо да сте успешно и дубоко ушли у тему разноврсних пројеката и да сте се нашли у својој сфери интересовања. Како су се даље развијали догађаји?

У априлу ове године, на конферецији у Београду (сазваној на тему „Активно учење“) сам упознала нове колеге из других земаља ( 80 колега из 18 земаља учесница) где смо подељени у тимове сличних интересовања, заједно креирали пројекте за 2017 – 2018 годину. Тамо је испланиран мој нови пројекат под називом “Travel mathematically through life” или „Математичко путовање кроз живот“. Основна нит пројекта је да повежемо геометрију, и математичке правилности са природом, уметношћу и архитектуром која нас окружује, са нашом свакодневницом. Пројекат смо покренуле колегиница из Словеније Тамара Текавец и ја. Пројект нам је одобрен од стране националних E-twinning организација у Мађарској и Словенији, као и Европске E-twinning организације. Сада преостаје да радимо и анимирамо децу и колеге.

Какви су ваши планови на даљем ангажовању на реализацији различитих пројеката?

Kонференција Београду је на мене оставила велики утисак нарочито због тога што смо сви имали прилику да сарађујемо, заједнички стварамо и упознамо се са координаторима из Брисела, који су радо разговарали са нама и дали корисне савете за будућност. Сада озбиљно размишљам о пројектима типа размена и студијска путовања деце и просветних радника.

Моја жеља је да наставим са радом на пројектима, да рад ученика и професора на њима постане пракса у нашој школи, дакле, да се што више мојих младих колега из школе „Никола Тесла“ укључи, усавршава и ради на E-twinning пројектима. Непознате, нове ствари морају прво да се схвате, треба неко време да сазри у човеку. Највише би ме радовало да од септембра више колега крене овим путем.

Видимо да сте имали подршку неколико колегиница. Каква је подршка руководства Школе и колектива и какво је њихово интересовање за ваш рад?

Наравно и руководство школе је подржало ово моје ангажовање, почев од мојих усавршавања у оквиру е-twinning-а, преко пројекта са Финском до конференције у Београду. Директорка, др Јованка Ластић је у више наврата изјавила да подржава мој рад, што свакако охрабрује и помаже у тренутцима кад осећате да сте се преоптеретили. После мог излагања у школи у вези Конференције - многи су пришли и изразили речи подршке – и то много значи. Надам се да ће се ово моје ангажовање вишеструко вратити школи и њеним ђацима. Лично мислим да је свако улагање у знање и умеће увек корак напред.