НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести

Српски језички камп прославио пунолетство

На обали језера Балатон, у месту Балатонфењвеш, и овога лета окупило се око стотину учесника Српског језичког кампа „Вук Караџић”, који је организовао Српски педагошки и методолошки центар из Будимпеште, под руководством директорке Јулијане Которчевић. Одржавање кампа је, као и сваке године, финансијски помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске.

Може се рећи да је овогодишњи Српски језички камп на Балатону прославио пунолетство, јер је одржан по 18. пут. Осим уобичајених преподневних активности са наставницима, на којима полазници уче српски језик, друже се и припремаjу за завршно вече, одржаване су пробе хора који је водила Гордана Ђерђ, поподневне спортске активности под будним оком Алена Нађа и, по први пут, радионица ручног веза и осликавања платна.


Ову радионицу је водила Биљана Булајић, креаторка из Кикинде, која се овим послом бави већ дужи низ година. Биљанини радови и креације су украшени техникама, које је она на кампу покушала да приближи заинтересованим полазницима. Било је много радозналих ученика, тако да је после дневних радионица, на завршној вечери приређена изложба радова насталих на кампу, када су се полазнице преобразиле у праве манекенке, презентујући Биљанине креације, које је она за ову прилику донела на камп.

Међу педагозима који су радили са децом били су и студенти из Јагодине, будући учитељи, Милена Китановић и Жељко Стојковић, као и Маја Матић са групом деце из Хрватске. Поред њих, ту су били и: Дијана Алексов, Андреа Меселџија, Наташа Дукић Стантић, Грациа Брусњаи, Зорица Јегер, Сања Ковачевић, Драгана Меселџија и ноћни васпитач Драган Пандуровић. За техничку подршку и штампу рекламног и пропратног материјала и мајица побринуо се Зоран Меселџија.


Гост и стални сарадник на овом кампу је био и Ћећа, аниматор из Београда, који је неуморно бринуо о томе да вечери буду забавне, а програми креативно осмишљени.


За време трајања кампа се, по традицији, организују и излети или крстарење бродом. Ове године је то била посета ергели у Радпусти, где су сви присутни уживали у приређеном програму. Прашину на стази су дизали упрегнути коњи, бичеви су пуцали парајући ваздух, јахачи су показивали добру дресуру својих љубимаца, а највеће симпатије публике је побрало је магаре Шањи, које је покушало да парира витким уиграним и издресираним коњима. Шањи је, на општу радост присутних, изашао као победник.

Време је било наклоњено камперима, па су поподнева проводили на плажи или шетњи. Родила су се многа познанства, симпатије, а обновила се и ојачала стара пријатељства. Дружења и разговори су понекад трајали до ситних сати, али се без обзира на то сваког јутра устајало на време.


Овогодишњи програм кампера обогатило је и гостовање Српског позоришта у Мађарској, са представом „Мудар Милош и чаробна фрула”. Допадљива глума и успешно успостављен контакт глумаца са публиком, довели су до тога да су се деца на позив са сцене, прикључила свадбеном слављу, које је у ствари било део представе, да би као прави сватови заједно одиграли и коло.


На завршној свечаности, свака група је узела учешће и дала свој допринос програму. Слушали смо стихове Мирослава Антића на тему прве љубави, били сведоци креативности најмлађих који су писали песму о животу у кампу, бавили се екологијом, увек подсећајући на важност очувања српског језика и идентитета. Открили смо нове таленте, чувши Тијану Шарац и Мирка Чобана како свирају тамбурицу, и Ему Будаи која нам је певала српске песме.


Уредност соба је свакодневно бодована, па су у складу с тим подељене и награде најуреднијима, као и најбољим спортистима и победницима на одржаном маскенбалу. Камп су помогле српске самоуправе у Геду, II, VII и VIII кварту Будимпеште.


ИНСПИРАТИВНО ИСКУСТВО


– Ово је било једно дивно искуство и за Жељка и за мене – каже Милена, студент Факултета педагошких наука из Јагодине. – Свиђа ми се овакав начин рада, где има и учења и игре, јер то децу заправо мотивише и подстиче на активност. Учитељи не треба према деци да буду горди и превише строги, већ да се спусте на ниво детета, јер ту „чучи” инспирација, креативност и идеје које као резултат дају све оно што је овај камп пружио. Ово искуствo ће веома помоћи у мом даљем школовању и будућем раду са децом.

- У нама су утисци попут воде у Балатону - још увек свежи, па вероватно из тог разлога недефинисани док навиру у таласима, утисак по утисак. Само место је чудан спој спокојства и непрестане људске живости. Самим тим су се природа и карактер места стопиле са циљем делатности која нас је тамо и одвела. А када смо код делатности, волели би да нагласимо да ниједан изазов у нашој досадашњој, скромној педагошкој пракси није оволико пријао. Често смо се, гледајући разнолике активности, у глави сусретали са оним што нас је од темена до табана освојило, а то је, заправо, сам повод да се око једне за нас тако значајне ствари, као што је језик, окупе све те младе главе које би, напросто радећи све оно што њима годи и што се може назвати игром, чиниле једну посве велику, или боље речено круцијалну ствар, а та ствар тиче се одржања језика и културе. То је, верујем, терет под којим су многи други подбацили, али нас ево чак и сада, радује то што смо недељу дана у страној земљи могли да усрећимо групу својих "малих другарића" напросто говорећи им стихове Мике Антића. То је чињеница која свакако предњачи над свим што се могло свести под утиском – пун је утисака саљ кампа, Жељко Стојковић, студент из Јагодине.


СУЗЕ НА РАСТАНКУ


Јулијана Которчевић, директорка Српског педагошког и методолошког центра, који сваке године организује окупљање деце и младих ради стицања нових језичких знања, похвалила је ученике и истакла да је веома задовољна радом и трудом и ђака и педагога који су радили са њима. А колико је деци било пријатно и занимљиво на кампу, сведоче сузе у очима многих, на растанку, уз обећање: „До наредне године!”.