НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести

Музичка објава ученика Српске гимназије на Ју-Тјубу

Предраг Станојевић „TooDear-Ту смо где смо“

Наша школа је позната по својим свестрано надареним ученицима који вредно раде да би свој таленат развили и остварили. Имамо изузетнo успешне ученике у различитим секцијама: фолклору, сликарству, младе глумце, музичаре и спортисте. Последњи пример је Станојевић Предраг, ученик другог разреда Гиманзије који је објавио једну своју реп песму на Ју тјубу. За веома кратко време песма је доживела преко 5000 прегледа. У добро познатом реп стилу Предраг пева о свету који га окружује, o друштвеним проблемима које уочава и које је осетио на властитој кожи. Најлепше се пева о дубоко доживљеним стварима, потврђује овај млади, талентовани аутор. Сам наслов песме, Ту смо где смо, помало фаталистички звучи у смислу, из ове коже се не може, али само на прво читање. Он нам сугерише да отворено треба рећи у каквом друштву живимо, да бисмо могли да га мењамо.


Ученик је другог разреда Гимназије. Каже да је песма настала из незадовољства како живе млади у Београду.


У реп музици, поред наглашеног ритма, акценат је на тексту који је веома опширан и у ком се инсистира на римованом стиху. Чини нам се да певач једва стигне да изговори све написано у ритму музикe која га прати.


Својствено репу је и језик улице, директан, експлицитан израз бунта младих људи.


Томе није одолео ни наш Предраг. Он у песми даје и портрет самог себе, односно субјекта песме, који се представља као „жестоки момак”, који у својим намерама „иде до краја” не оставља ништа недовршено, половично ма колико га то коштало. Он није дете раја него пакла. Он даље сецира тај „свет пакла“, односно друштва у ком живи, свет пун лажних прича, таблоидни и ријалити свет у ком људи који беже и од себе, и од свог града (друштва) свог стварног живота, од реалности у лажни, живот прљаве естраде који им се намеће као идеал. То је суштина потрошачки свет који покреће искључиво новац. То је свет без љубави, свет у коме вас издају најближи којима се највише верује.

„Веровао сам људима, али они ме издаше“

Млади аутор жели лепши, сунчани дан и ипак налази излаз из оваквог друштва. У повратку правим идеалима, а суштина је у љубави. Потребна је љубав да дели с тобом све. Није пропустио у овој песми да се критички осврне на други музички правац, на поп музику групе „One Direction” коју чине петорица лепотана, „маминих синова”, који имају око милион прегледа по песми, који подсећају на Битлсе. Он њихову музику сматра смећем.


Позвали смо Предрага да нам да кратку изјаву и да нам се представи што је он радо учинио. „У Будимпешту сам дошао пре годину дана из Београда. Уклопио сам се у средину, о школи и дому и имам врло позитивне утиске. Тренирам кошарку и задовољан сам прошлогодишњим успехом на школској Олимпијади. Мој други хоби је писање текстова за реп песме, тако се и родила идеја да почнем са снимањем истих.


Чини ми се да одувек слушам реп музику и знам целокупну српску сцену познатих и мање познатих репера. Сама идеја за снимање песме настала је спонтано у друштву са жељом да видимо како би то звучало. Након снимања песме, уследило је и снимање спота. Два напорна дана снимали смо на три локације и успели смо да видео доведемо на задовољавајући ниво. Што се тиче самог текста песме трудио сам се да дам своју слику данашњице у којој живе млади Београда. Реп пре свега значи ритам и поезију. Напомињем да се сваки део песме односи на Беорад а не на Будипешту и нема никакве везе са њом. За сам аранжман и продукцију захвљујем се Матеју Русмиру, кога сам упознао преко другарице Ане Русмир која је такође овде у Будимпешти. За фотографију и монтажу заслужни су моји другари са Вождовца, Јанко Јовановић и Катарина Терзић. Моју прву песму о којој данас причам посветио сам свом Београду. Она говори о данашњим младим генерацијама Београда, како живе и какви су њихови идеали. Из свог града нисам отишао зато што сам хтео, већ у потрази за неком бољом будућношћу јер у Београду тренутно не видим перспективу за младе људе.


Моји су музички узори београдски репери Surreal и Сале ТРУ. Осим њих пажњу ми привлачи немачка реп сцена. Већ дуже време слушам групу која се зове 187 Strassenbande. У основној школи сам учио немачки али не га нисам довољно научио да бих разумео сваку реч њихових песама. За само две недеље прешао сам 5000 прегледа што је по мом мишљењу одлично с обзиром да је прва песма.“


Очекујемо од њега да настави да се бави музиком и поезијом као комплетан аутор али и напредак на стилском плану у смислу избегавања грубих, експлицитних израза својствених урбаном сленгу или њиховог свођења на прихватљиву меру.