(Скоро)све што сте желели да знате о паразитима човека, а нисте питали

Ученици 10. разреда Српске школе „Никола Тесла” у оквиру ваннаставне активности из предмета биологија, посетили су дана 17. и 24. новембра 2017. године Паразитолошку лабораторију Националног института за јавно здравље у Будимпешти, у пратњи професорице Светлане Чемерикић Кучера.

На улазу у здраду Института примио нас је начелник Одељења за паразитологију др Иштван Кучера. Он нас је у кратким цртама упознао са историјом Института, који је основан 1927. године, а тада је у његовом оквиру почело са радом и Одељење за паразитологију. По уласку на одељење пресвукли смо се и добили беле мантиле. Након тога нас је наш домаћин упознао са наменом, функцијом и задацима Одељења, које је истовремено јединствена Национална референтна лабораторија за хумане паразитозе у Мађарској. Следио је кратак „курс” о заштити на раду у лабораторији, где је сваки приспели узорак потенцијални извор заразе.

Ми, који смо те дане одлучили да посветимо науци, могли смо та поподнева да обележимо само пријатним догађањима и занимљивим новим сазнањима. Да свет није све оно што видимо голим оком доказао нам је само један поглед кроз микроскоп, након чега су многи од нас остали у неверици. Обилазак испуњен предавањем и упознавањем са светом који до тада нисмо имали прилику да упознамо, засигурно ће остати у сећању, као и видео снимак који нам је приказао оперативно уклањање црва из ока, чији призор свакако појединце из група није оставио равнодушним. Имали смо прилике да видимо и чујемо о ситном црву, малој дечијој глисти, у народу познатом као „пундравац”, „дечјој глисти” која може порасти и до 25 цм, пантљичари чија дужина досеже и до 7 м, да под микроскопом осмотримо њихова јајашца, помоћу којих се човек зарази, као и формалинске препарате „бобичавог меса” и цисте „пасје пантљичаре” развијене у јетри човека, да под микроскопом погледамо бојени препарат узрочника „болести спавања”, те дражесно кретање једноћелијског бичара, узрочника сексуално преносиве болести трихомонијазе. Све је то било пропраћено разговором о природи тих паразита, начину њиховог уласка у људски организам, знацима обољења које изазивају, методама дијагностике, лековима којима се лече, и на крају, али не мање важно, мерама којима можемо да предупредимо заразу.

Десетаци који су желели да сазнају нешто више, ван оквира школског програма, проведено време у лабораторији искористили су да поставе различита питања, на које су добијали опширне и занимљиве одговоре.

Пре напуштања лабораторије било је обавезно прање руку, а након одлагања белих мантила наш домаћин нас је испратио до изласка из Института.