Поезија је стварније и корисније име живота

Такмичење у рецитовању, у организацији Српског педагошког и методолошког центра, ове годи- не одржано је крајем новембра у Двојезичној српској основној школи у Ба- тањи. Лепим поводом окупило се 90 ученика из Будимпеште, Ловре, Бате, Деске, Сирига и домaћини из Батање. Било их је из основних школа и будимпештанске Српске гимназије, оних којима је српски матерњи језик и оних којима није. Учитељице и професори су се потрудили да одаберу песму према сваком детету, и то је по правилу било врло успешно. Сва деца су говорила срцем. Ученици нижих разреда су рецитовали стихове: Јована Јовановића Змаја, Слободана Станишића, Милована Витезовића, Драгана Лукића, Душана Радовића, Недељка Попадића, Мирјане Стефановић и других аутора. Бирани су стихови у којима има хумора, игре речима, стихова о детињству и одрастању: Материна маза, Знатижеља, Тајна, Замислите, Балада о заборавном деди, Шта је љубав, Нећкалица, Шкла за одрасле… Средњошколци су се потрудили да пронађу и припреме песме које се ретко чују, па су се ту могла чути дела Милоша Црњанског, Ђорђа Балашевића, Алексе Шантића, Арсениија Чарнојевића, Десанке Максимовић, Биљане Станојевић и других. Избор љубавних песама потпуно примерених њиховим годинама, био је прошаран родољубивом поезијом и српским народним песмама. Пo завршетку догађаја деца су се упутила у шетњу улицама Батање. Школа се налази у непосредној близини српске православне цркве, једне од седам батањских богомоља. Уживали су у лепоти новембарског сунчаног дана који је обиловао светлошћу и бојама јесени, прелазили мостићима речицу Суви Јер, фотографисали дивље патке које су неким случајем овде залутале, шетали по парку и радознало разгледали ову малу варошицу.

Многи су пожелели да Батању виде и уживо, јер су често о њој слушали на часовима народописа, као о месту прожимања и додира различитих вера, нација и култура. Имали су прилику да се на сваком кораку у то увере. Почетком прошлог века у овом месту је живео велики број Срба, којих је данас све мање, али се још увек негује српски мит и предање, улаже се велики труд, очување језика и писма. Тиме нам је било драже што је управо овде било одржано такмичење у казивању поезије и прозе. Имали смо у Батањи изузетне домаћине, директора школе Николу Ђенеша Екбауера и колеге, које су се заиста потрудиле да учине све да ова манифестација протекне у најбољем реду и да се гости осећају добро. Са задовољством су нам показали своју школу на коју су поносни, и у којој вла- да топла породична атмосфера. Учионице и ходници су украшени топлим бојама, у знаку јесени.