Стручно усавршавање педагога у Ловри

Народни обичаји у време Белих поклада

У оквиру Министарства за хумане ресурсе и Центра за образовање мањина (Nemzetiségi pedagógiai oktatási központ) у среду, 20. фебруара, у Основној школи у Ловри одржано је усавршавање за педагоге и учитеље. Присутне је поздравио Радивоје Галић и најавио занимљиве садржаје за ову годину, а огледни час из народописа држала је Љубинка Георгијевић, мастер-педагог. Тема је била: Народни обичаји у време поклада. Обичаји су представљани али и компаративном методом упоређивани у Мађарској и у Србији. Двочасовно предавање је поткрепљено документарним филмовима едукативног садржаја. Један од њих је говорио о мохачким бушама, а други о покладним обичајима у Србији. Док је трајало предавање, ученици четвртих разреда из Ловре и Будимпеште су заједно правили бушарске маске од папирних кеса, картона и кудеље. Деци је учитељица на табли исписивала и тумачила архаичне и мање познате речи које су се могле чути у филму. Сви су уживали у креативној радионици, а као награда за труд било је грудвање у школском дворишту које је праћено дечијом грајом и смехом. Снег је вејао као добродошлица малишанима из Будимпеште који га ове зиме скоро нису видели. После предавања одржан је округли сто за педагоге на коме су размењивали искустава и коментарисали специфичности и разлике обичаја код појединих народа. По завршеном успешном задатку свима је пријало слатко послужење и топао чај. Апсолутно је постигнут педагошко-едукативни и забавни циљ.

Учесници на стручном усавршавању били су: Радивој Галић, Љубинка Георгијевић, Милица Алексов, Софија Иванов, Јелена Вукајловић Краус, Милева Алексов и Весна Пећовски.

---

Покладе у свету

Обичај славља и маскараде уочи поста повезан је с паганским култом Сунца и доласком пролећа. Покладе су обичај који корене има у паганству и повезан је с култом Сунца и доласком пролећа, а у хришћанству је повезан и с почетком ускршњег поста. Посебно свечано Покладе обележавају народи католичке традиције: Италијани, Хрвати, Французи, Немци, Шпанци, Латиноамериканци, али се славе и међу православцима, нарочито у Грчкој и Русији.

Карактеристично је за овај обичај необуздано уживање у храни, пићу и плесању под маскама, познатијем као карневал.

Покладни уторак је у Француској и земљама где се задржао француски утицај познат као “масни уторак”, у англосаксонским земљама овај дан се зове “дан палачинки.”

У Хрватској се покладе називају и “месопуст.” Покладе се у Русији обележавају празником Масленица. Готово свуда у свету на Покладе се церемонијално спаљује страшило или лутка од сламе, којој се придају различита симболична значења.

Поход бушара (мађ. Busójárás) у Мохачу назив је добио по застрашујућим маскираним мушкарцима, бушарима (busós), који носе велике дрвене маске и вунене огртаче. Организује се у сваког фебруара и траје три дана, од недеље до уторка. Програм фестивала је разноврстан тако да укључује такмичење деце у маскирању, изложбу мајстора резбара маски и других заната и долазак више од 500 бушара у чамцима на весла Дунавом како би промарширали градом, заједно с кочијама или моторизованим необичним возилима. Фестивал се наставља богатим гозбама уз музику по целом граду.

Црквени извори први пут спомињу овај обичај 1783. године. Данас је поход бушара заштитни симбол града а 2009.године стављен је на списак нематеријалне светске баштине а 2013. добивају ознаку Хунгарикум, ‘обичај’ везан само за Мађарску.

У овчјем руну уплашили Турке

Легенда каже како, у вријеме владавине Османлија, Шокци с леве стране Дунава нису могли издржати османлијски терор. Једне се вечери појавио старац дуге косе и браде те Шокцима предложио да маскирани у овчје руно и животињску кожу, с клепетаљкама у рукама, чамцима оду у Мохач, с друге стране Дунава, те покушају уплашити Османлије. Наводно им је то и успело. Стога је и данданас увод у Busojaras долазак маскираних мохачких Шокаца с леве дунавске обале.

Празновање код Срба

Срби празнују Божићне и Беле покладе, којима се обележава почетак божићњег и ускршњег поста уочи дана Христовог рођења и уочи Ускрса. Ове друге су назване тако јер се последња недеља пред велики пост зове “бела недеља”, а последњег дана те недеље славе се Беле (сирене) покладе.

Зову се још и Велике, Завршне и Проштене покладе или, у неким крајевима, само Проћке јер се верује да у дане великог поста треба ући без греха, па се тог дана опраштају свађе и увреде. На југу Србије синови и ћерке с породицама обилазе родитеље, носе им разне поклоне. Зет обавезно обилази таста, ташту, кума... и тражи проћку да може часно да започне пост. Кад уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: “Опрости, дедо”, а таст му одговара: “Нека ти је просто, синко.”

Бројни су обичаји везани за Покладе и различито се манифестују у различитим местима у Србији.