НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Славица Зељковић

Портрети: Стефан Сујић, матурант и капитен у кошаркашкој екипи „Тесла“

Стефан Сујић: Волим што сам мирни и тихи Лала

„У ноћи између 31. маја и 1. јуна 1999. године, НАТО бомбама је погођена Кикинда при чему је оштећена касарна и међународна пруга Кикинда-Темишвар...“ То је само једна реченица из црне хронике НАТО бомбардовања Србије. Један од 78 дана. Али тај догађај ће пресудно утицати на једно дете баш тада рођено у том граду.


Управо тада се родио Стефан Сујић, сада већ осамнаестогодишњак, матурант Српске гимназије у Будимпешти, даровити кошаркаш и капитен у „Теслином“ тиму. Он не може другачије да почне причу о себи, него тим догађајем: „Рођен сам у 5 и 35 увече, а само неколико сати после, погођена је касарна која је била у непосредној близини кикиндског породилишта. Тако је сиренама за општу опасност испраћено моје рођење. „Милосрдни анђео“ ми није бацао бомбоне, него смртоносне бомбе. Пацијенти и доктори су страховали да ће и болница бити погођена и да ћемо сутрадан осванути у светским вестима као „колатерална“ штета. Моја мајка и ја смо били спуштени са болничког одељења у подрум заједно са осталим трудницама и пацијентима. Били смо тамо све док није јављено да је „безбедно“. Узбудљиво ми је почео живот. Можда се ја зато не узбуђујем због обичних, свакодневних проблема или можда зато што сам типичан примерак банаћанског менталитета“ смешка се Стефан својим полуосмехом којим нам оставља нешто недоречено. Има у њему нечег суздржаног и оног финог, дечачког и срамежљивог што се препознаје код младих људи који нису више деца и тек су закорачили у свет одраслих. Стасит, изразито леп и ведар младић коме не смета поистовећивање са Лалом:“ Некако ми мило када ме пореде са Лалом јер је он у вицевима увек пацифиста и шалом исказује лепоту људскости. Моји родитељи су рођени Банаћани и ја носим равничарски, успорени карактер у себи. Не отежем док причам, али ми се речи не саплићу. Све лагано. Банат је увек био вишенационалан, понајвише има Мађара и кад год почне нешто да варничи, Лале смисле виц. Када Лалу питају која је странка најбоља, он каже: 'Најбоље је кад је човек здрав'. Наша духовитост је без злобе и пакости. Све иде на Лалин „трошак“, чак и када га Соса вара, једина му је жеља да се не једи. Поднебље и равница су учинили да на живот гледамо ведрије, да нам свет буде какав бисмо желели и какав би требало да буде. А овде у Гимназији „Никола Тесла“највише има ученика са севера Војводине из мултиетничких средина. Сви смо се одлично уклопили и нашли своје место под сунцем. Ускоро ћемо се опростити од ове школе, а онда следе озбиљане припреме за полагање матуре. Паралелно са школским обавезама, одвија се и мој спортски живот. Не пропуштам тренинге. Полажем велике наде да ћу преко спорта успети и финансијски да се осамосталим. А све је почело од прве лопте, од коша где смо се моји другари и ја скупљали.“


Прва кошаркашка лопта „тигар“


Стефан се сећа прве кошаркашке лопте која је била лопта његових родитеља. Његови родитељи су се упознали преко лопте, на игралишту. Чували су је због тога као сувенир њихове љубави:“ Била је пренапумпана и истрошена, домаће марке „тигар“. Добра је била, волели смо да је тапкамо јер је одскакала као луда. А прву кошаркашку лопту ми је је донео Деда Мраз“, смешка се Стефан, марке 'најк'. До сада сам их имао у рукама разних и видим да је сасвим неважно које је марке. Само да не клизи, а све друго није до ње, него до тебе.“