НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Славица Зељковић

Бојана Мишулић, матурант Српске гимназије „Никола Тесла“

Добила сам дарове да их делим

Тог поподнева, лаганом шетњом уз ћаскање, Бојана и ја смо се упутиле од Ђачког дома „Никола Тесла“ до Трга Франц Листа. Бојана Мишулић је матурант у Српској гимназији у Будимпешти. Ту је четири године, ја нешто краће па сам уживала да ми она буде водич. Видим да познаје сваки кутак Пеште, сваки паркић и здање и да се осећа и сналази у овом граду као „свој на своме“. Упутиле смо се у априлски дан, у време младог зеленила, у време цветања првих лала, да сумирамо њене утиске о школовању у Будимпешти, да забележимо једну ђачку причу. Нађемо месташце ушушкано под граном тек олисталог платана између споменика Ади Ендрију и Францу Листу. Топла поетска слика између песника модерног мађарског песништва и композитора и пијанисте највећег у свом времену. Поручујемо лимунаду, она са укусом зове а ја менте. Посматрам јој бледо лице са прозирно зеленим очима, коса скупљена у разбарушену пунђицу коју придржавају уместо рајфа сунчане наочаре, ленонке. И док причамо у округлим прозорчићима њених наочара огледају се трептаји живописног трга у коме све врви од живота и пролећа. Осмех је пролепшава. И све време не силази са њеног лица.


Овај разговор има важан повод. Бојана је одличан ученик Гимназије, музичар, спортиста, уредник школског листа „Гимназијалац“. Кажем јој на почетку да неће то бити класичан интервју, него једна цртица, једна нотица о девојчици која је управо у овом граду постала девојка. У граду у коме сам се и ја неким путевима Господњим нашла, ја да свој професионални пут довршим, а Бојана да га тек започне. Њена је одлука да се не враћа у Србију, него да настави да студира у Будимпешти. Тако се потврђује да је живот непоновљиво чудо и сваки за себе један нов свемир.


Бојана је из Новог Сада. Тамо је завршила Основну школу „Светозар Марковић Тоза“. Паралелно са Основном школом је похађала музичку школу „Јосип Славенски“, одсек клавира. Заволела је свет музике, своје професоре клавира: Валерију Новаков, Николу Радаковића и Сару Ђаћић који су, свако на свој посебан начин, допринели за развијање Бојаниних дарова, вештине свирања.


Није јој тешко падало да код куће вежба на мамином пијанину, да сатима вежба, али и да у томе проналази смисао и радост. Ништа тако као музика нема магичну моћ. Она је универзални светски језик. За почетак нашег разговора сећа се једног од најдражих наступа: „Имала сам пуно јавних часова, али ми је посебан по узбуђењу био соло концерт у новосадској синагоги. Синагога је због акустике и монументалне унутрашњости изузетно популарно место и поред тога што је молитвени храм, она се користи и као концертна дворана. Била сам врло поносна на громогласни аплауз који је уследио по завршетку концерта. Други мој наступ кога се радо сећам, био је са хором Музичке школе, у Земуну. Ту смо освојили прво место са професорком Љиљаном Стојменовић. То су две успомене које ме увек озаре. Ја сам у тој школи стекла много пријатеља. Тамо су добре вибрације