НИКОЛА ТЕСЛА

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум

Архива

Српско забавиште, основна школа, гимназија и колегијум „Никола Тесла” 

1074 Будимпешта, Трг ружа 6-7
тел: +36-1351-6550 факс: +36-1351-6554
e-mail: kontakt@nikola-tesla.hu

  • w-facebook
  • Twitter Clean
  • w-googleplus

© 2016 Nikola Tesla Budapest

Последње вести
  • Драгомир Дујмов

Опраштање матураната у Српској гимназији „Никола Тесла”


Свеже кошена трава и цвеће наговештавали су још једну свечаност опраштања матураната. О украшавању ходника школе побринули су се ученици 11. разреда и њихове разредне старешине Кристина Бекић, Ален Нађ и Мирјана Трагор. Певајући традиционалне пригодне песме „Збогом школо наша” и „Гаудеамус игитур”, матуранти су 12. маја, тачно у 15 сати, на челу са својим разредним старешинама Ериком Котхенц, Вањом Прстојевић Олиф (12.а разред), Изабелом Данко (12.б разред), скупа са разредницима у дому Горданом Ђерђ, Славицом Зељковић и Мирославом Сребром, последњи пут заједно обишли директорску и наставничку зборницу и прошетали ходницима Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти.


Овогодишња свечаност опраштања матураната је због извођачких радова на проширењу и обнови једног дела школске зграде, приређена на дворишту. Свечаност је својим присуством увеличала и Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској. После интонирања српске и мађарске химне, следио је програм у извођењу ђака 11. разреда.

Филип Иланковић је казивао беседу, док су Јована Мајданџић и Тамара Варга рецитовале песме на српском и мађарском језику. Истовремено је на гитари свирао Павле Булатовић. У име млађих генерација од слављеника се опростила Катарина Пузигаћа. У име матураната говоре су одржали Атина Мерцедес Штефанидес и Василије Мићић који је између осталог рекао и ово: „Мостови, споне међу људима. Колико пута сам овде у пролазу, или намерно наишао на Андрићеве легендарне речи о њима. Ми смо данас овде на Опраштању 2018. године, након дуге четири године, четири обале које смо морали премостити и после сваке изаћи мудрији, паметнији и вештији. Четири обале за којима за којима се, по преласку нема велике вајде освртати. Четири обале, четири моста, а међу нама за све то време безброј изграђених, срушених, понекад напуштених, али сигуран сам да не постоји ни један који је остао само на темељима. Испред свих нас, али и над свима нама неимари и контролори, искусни градитељи. Ту су увек да помогну, дају савет, мишљење, али и суд – понекад лак и безазлен, чешће тежак, строг, али пре свега правичан. (...) Мост није ништа друго до одбацити его, заузети се за заједничко добро и циљ, скројити компромис и гледати подигнуте главе унапред.”